oblaci i oblici

If we ever break up - this is my song. Period!

2011-11-19T11:24:00.003+01:00

online me.soon

2011-08-20T09:01:00.002+02:00

Dear all,

my very first super cool website is coming soon.

Until then, feel free to drop me a line at

ana.mungos @ gmail.com

See you soon!

Ana

Oh Hai!

2011-07-30T20:48:00.005+02:00

Vikend. Miran i opustajuci vikend.

Red spavanja, red vocne salate, red bazena, mazanja noktica, corbice, skajp kafice i serija.

I sve je bilo idealno.

Ok,ne sasvim idealno. Priznajem, u jednom trenutku sam se osetila malkice usamljeno. Tamo negde izmedju bazena i vocne salate. Sticajem okolnosti, danas niko od drugara nije u gradu ili zu zauzeti zavrsavanjem dosadnih poslova i obaveza koje nisu stigli da zavrse tokom dugih i mozda jos dosadnijih radnih sati prosle nedelje.

Neki ljudi ne vole da su u kuci. Osecaju se zatoceno. Ja definitivno nisam jedna od njih. Moja kucica je moja slobodica, zamkic i usukana pecinica. Toplo i savrseno udobno bas po mojoj meri. Drugari mi cesto dolaze u goste i ja se od srca trudim da budem najbolja domacica koja je ikada zivela na ovim vrelim peskovitim prostorima. Uvek sveza domaca kafa, kolaci ili kokice, kul mjuza sa radija i uvek uvek vesela atmosfera. Moram priznati da sam vremenom ja u odnosu na sebe postala zatvorenija prema ljudima i pojavama. Ali one koje smatram za moje su uvek dobrodosli i imaju deo mog srca i svoje mesto u sarenom zamku.

I bas kada sam mislila da bi bilo lepo da neko svrati, dogodilo se apsolutno neocekivano.

Iz limene kutijice za keks trcecim korakom izjurila je mala, sarena buba!!! Da...dobro ste videli svojim ocima - SARENA BUBA. B u b a, bubetina, bubacka, bljak pojava i moja najgora nocna mora. Crno zuta na pruge nonsalantno je isetala sa sve dvesta i sest nogica iz kutije sa keksom.

Preeestravila sam se! BUBA?!?! u mom super cistom stanu? Zar bubetine uopste zive u Dubaiju u finim zgradama sa recepcijom? Sta ona pa trazi tu?aaaaaaaaaaaaa!

Bube su tako male i bezazlene a tako odvratno strasne.

Klepila sam je nemilosrdno po sred bubece glave tako jako da je osim duse ispustila i onaj keks sto mi je maznula. Smrdo smrdljiva meni si doslaa?!!!?!??!?

Eto, bas kada covek pomisli da je sam i mozda malo usamljen u trenutku, na neprijatan nacin sazna da n i j e.

U roku od pola sata sam dezinfikovala moju vec apoteka-cistu-kucu i prebrisala sve spolja i iznutra. Pokusala sam da nadjem na internetu od koje je sorte i da li se krece u kolonama i gomilama. Naravno da nista nisam saznala osim sto sam se nagledala gadnih slika na ovu temu. Ostaje mi da se nadam da je ova moja bubacka bila neki solo drinker i nije povela ekipu. Veceras cu za svaki slucaj na shank ostaviti sve tri bocice antibubi spreja Pif-Paf, da ako se pojavi jos neka hrabrica i vidi moje hladno smrtonosno oruzje utekne bubecom glavom bez obzira.

11:30pm. Kuca mirise na najjace antibakterijsko sretstvo vidjeno na srednjem istoku - cuveni Detol. Sve je prebrisano spolja i iznutra.

Nadam se da veceras necu imati posetioce osvetnike iz plemena zuto-crnih na pruge...

Umirila sam se, zapalila cigaru i sela da gledam film Crni bombarder po ko zna koji put.

Nasmejala sam se preko volje na onaj cuveni citat Anice Dobre "...da li verujes da je covek uvek sam?..."

Klimam glavom u negodovanju... Bojim se da nije tako draga Anice, bojim se da nije...

Globus bar

2010-10-29T13:51:00.001+02:00

Danas na meniju - corba od bundeve. Recept Jocin.

Za kuvanje ovog jela potrebno je malo vremena I dobre volje. Moj danjasnji rucak je pravi svet u malom. Citav jedan svet ukuvan I zakuvan za samo pola sata.

Bundeve - lokalne, Emiratske
Lukac crni - stigao direkt iz Irana (pece oci ko sumpor)
Lukac beli - Kineski, ociscen
Ulje - Spansko iz nekog dalekog Katalonskog maslinjaka, direkt u moju corbicu
Meso - Australijska teletina. Nekako se trudim da ne mislim koliko se ova lepa snicla naputovala da bi dosla bas do mene
Biber - Marokanski
Zacin C - Beogradski iz Maxija na cosku moje ulice. Preko Azije na Terazije. Odose posldnje zalihe ove zlatne dragocene zavicajne mesavine ukusa, koja svako jelo pretvori u "domace".
Sherpa - Svedska, Ikeina :). Gde ce Beogradjanka prvo da ode nego u Ikeu po set sherpi I loncica.
Varjaca - Takodje Svedska, od bambusa iz neke jos dalje zemlje
Tanjir - Kineski porcelan. Plavi sa cveticima I kochijama. Jer, svaka domacinska kuca treba da ima set tanjira "Cherchil" :)

Moram vam priznati da su se svi ovi internacionalni sastojci jako lepo slozili I zakuvali uz moju malu asistenciju I povremeno mesanje. Bice ovo lepa corba, puna ukusa I mirisa. Putovanje po svetu moze da pocne.

Kuvarica, degustatorka I srecna dobitnica - vasa Beogradjanka u Dubaiju.

Dogodilo se na danasnji dan

2010-10-21T09:58:00.006+02:00

21. oktobra, pre 11 godina posla sam u gimnaziju :).

(da, da, sva druga deca su zapocela skolsku godinu 1. septembra... :)

Kosovka devojka u supermarketu

2010-10-15T18:38:00.000+02:00

Setkam se po supermarketu I gledam u kilometarski spisak stvari koje mi, kaaao, strasno trebaju. Medju njima, pod stavkom pet - jecam (engleski pearl barley). Ukusan, zdrav, niskokalorican. Pa kako covek da nema jecam u kuci pobogu.. I dok sam lunjala I vrtela se okolo naokolo pala mi na pamet ona nasa narodna "jecam znjeeelaaaa, jecam znjela majciceee". I tako sam pocela da pevam.. Na glas... :) onako ceo fazon. Poluzatvorene oci, u sevdahu zamiljeno "jecam znjelaaaaa" sa sve onim "nananan nanana" kada ne mogu da se setim nekog dela pesme (desava mi se cesto da zapevam sama sa sobom na ulici..sta cu veselo celjade :)). Kad eto ti ga jecam na polici! Uuu ja onako od srece pa jos I glasnije udarila po refrenu.
Prolazi pored mene bakica. Suva sprcena od sunca u crvenom svilenom odelu iz jednog dela. Pundjica na sred glave I crveni nokti. Zastane pored mene, odmeri me onako ostro od glave do pete, pa jos jednom onako da me vidi sa svih strana, I vikne "Draganeee, dodji da vidis, ova neka nasa!" .Jecam znjela majcice u Spinis supermarketu. Nastavila sam dalje, mahnula doticnom Draganu I furnila na kasu. Usput me uhvatio onaj najgori napad smeha :)...

Ako ste se ikada pitali zasto u Kini nema vampira

2010-10-15T14:18:00.001+02:00

Mislim da sam vec pominjala Mishel, moju malu veliku drugaricu Kineskinju. Divna jedna dobrica I bas je volim :). Pored toga sto me uci Kineski, svakodnevno me iznenadjuje sa nekakvim Kineskim djakonijama I poslasticama. Sta ti ljudi jedu, pa to nema nigde :)!moje omiljene azijske poslastice su "pekmez blok" (ovo je slobodan prevod), ananas hleb i suseno usecereno voce. Danas smo bile u hotpot restoranu. najkrace objasnjenje - na stolu je velika cinija sa supom koja vri I puno sirovog povrca I tanko seckanog mesa koje se umace I kuva u supici na licu mesta - za stolom :). Puno ukusa I mirisa. Medju svim tim novim ukusima nasla sam svog favorita - GLOG :). Prvo ssam probala susen glog, pa pekmez blok od gloga a onda I sok. Fenomenalan ukus.mmmmmmmmmmmm.... Slatko pitko divnooo :). Prvo nisam znala o kojoj vocki se radi. Sa slike mi je licilo na musmulu. A onda je google translate resio misteriju. Moje omiljeno voce je - glog :). Crkla sam od smeha. "Ali mi to koristimo samo za kolac protiv vampira!".nisam jos cula da neko to I jede. Dakle, magicna biljka koja ne samo da ima ukusne plodove, nego I korisne grane od kojih se pravi najbolji anti-vampirski serum - glogov kolac :). Pricam mami za ovo I smejemo se. Ona kaze "ne moze da skodi. Mozda I sok pomaze protiv vampira. Nikad se ne zna. Nategni sine, nece da skodi" :).
Vampiri spasavajte se ide Ana I cirka glogov djus :). Mnogo mocna stvar... I korisna pre svega.
Eto, ako ste se nekada pitali zasto u Kini nema vampira, objasnjenje je jednostavno - jedu glog na svakom cosku I u svakom obliku :) Nisu naivni mali Kinezi, nisu :)

Halo Tarzan - Halo Dzejn!

2010-10-13T23:34:00.000+02:00

Ana: hello good evening. This is Ana. I'm calling you for the third time. My internet is still not working.
Zena: goooooood evening madam. Thaaaaaank you for you caaaaallllll madam!How can I help you?
Ana: vec vidim nikako al' ajde da pokusam...
Zena: Pardon madam?
Ana: I'm calling you about my internet. Its not working.. And (prekide me na pola reci)
Zena: you can find all you need on out web site madam.
Ana: ova je luda!pa da imam internet ne bih se sada sa tobom mlatila.... Ok but how can I go to you web-bloody-site if I don't have bloody internet?
Zena: ok madam. Our web site is www.....
Ana: but...
Zena: you can find all you need on out web site madam. www...
Ana: Ana: but I DO NOT have any Internet!!!
Zena: no problem madam.
Ana: ma jedi go..
Zena: pardon?
Ana: kazem jedi... Ok anyway...ok...
Zena: this call will be recorded for our safety and service improvement.
Ana: aha...ok...no problem (utanjila glas kao ljubazna do bola)..
Zena: can you repeat your name madam?
Ana: of course. Its Bana - as BI EJ EN EJ.
Zena: thank you madam Bana.
Zena: thank you for your call madam and enjoy your day
Ana: (opet psovka na Srpskom). Yes..you too. Bye
----
Dodjavola... I dalje nemam internet. Thank you and come again...a bas nisam ispala "madam ladylike".. U svakom slucaju, to je bila Bana Mani I ja ne znam nista o tome.. :)

Kratke price zujalice I bubice

2010-10-13T23:00:00.000+02:00

Zamenila sam nekoliko pravih obroka za kikiriki. Mnogo sam srecna I mnogo gladna. Bistra mala,nema sta.

Razmisljam koje hladno oruzje da nabavim ili koju kungfu vestinu da naucim. Zvonili mi nepoznati indijanci u 9 uvece. Satro mile promovisu novu satelitsku televiziju. Ne znaju kako izgledaju ljuti Srbi (za dalja objasnjenja pogledati BBC ili CNN).uhhh ok ovo je crnii humor..bljak. Ali stvarno, sta su mislili - da cu da otvorim? Izvolte manijaci, samo udjite. Heh... Tu violinu, Bogami, nece svirati.

Oci su mi opet svetloplave. Desava se da nekada potamne. Kako da kazem - u tonu sa mojom dusom :). Mnogo sam bila ljuta ovih dana. Auuuu besna glista. Sacuvaj se ko moze.

Pocela sam da idem redovno u teretanu I da vezbam na nekoj spravi koja imitira penjanje uz stepenice. Penjem se tako sat vremena, a masina kaze da sam stigla na 30 sprat I spalila silne kalorije. Svidja mi se svidja. Ovu akciju cu nazvati "to the moon and back". Ko zna gde cu se popeti za par dana ako nastavim ovim tempom.

Moram priznati da mi se nekada ucini da cujem kako ljudi oko mene pricaju Srpski. Cak sam danas utripovala da je kolega Ravi rekao Ana Banana I uredno mu (u svom nadrkenzi modu) rekla na Srpskom "Sta je?"... Oladi mala, oladi zivce...

Dakle kikiriki...mnogo dobra zanimacija za usta ali mnooogo stepenica mora da se pretabana posle...zjuuuu

Ovde je kao pocela jesen zima. Radnje pune dzempera I kaputa a napolju sto stepeni... Ne znam kada ce da zaladi. Ne znam...

Kada kazem da sam iz Srbije, uglavnom mi kazu "uuuu tamo mora da je hlaaadno baaas" a sledece pitanje je kako mi ono stojimo sa Rusijom. Tek danas sam, posle 5ipo meseci skontala da misle da sam iz Sajberije iliti Sibira. Hm... Moram da pocnem da prosipam pricu kako kod kuce imam belog medveda I jos jednog mrkog medu iza kuce I da se zimi trljam snegom radi cirkulacije. Mislim..stvarno...Sibir...

Juce sam shvatila da vec pet ipo meseci svaki dan pojedem po jednu jabuku (ili dve). Od kako sam dosla u Dubai ni jedan dan nisam izostala. Ovde su, inace, jabuke dosta skupa zajebanicija.U nasim parama to je dovoljno za dzak jabuka na Zelenjaku. Ali, kao sto znate, Zelenjak mi je sada daaleeekooo kao I nase "Petrovace" iz Shiljakovca. :)

I dalje volim Rolingstounse, ali vise ne volim tofu sir. Doslo pa proslo.
Izgleda dosta pricam o hrani... Hmm pa ovo je ipak javni blog, ne smem da pisem o svemu bas I kako brljam I muljam, zar ne :)

Aaaaa svi bi malo da zavire u tudje intime :) Pa kao sto rekoh "tu violinu nece...".
-Ovo je u duhu mog nadrkenzi ponasanja. :)

Gledam Srbiju na tvu svaki dan. Nazalost ne kao svetske prvake u fudbalu I kosarci. Vesti su vise u duhu devedesetih. Samo cekam da odnekud isuchu upokojenog Slobu I krenu sve u krug. Ajjj...

Secate se moje biljke Savke? Pocela da zuti. Neko joj je rekao da je pocela jesen. Moram da je presadim u vecu saksiju da mi ne odapne. Planiram da je nagruvam vitaminima za cvece pa da sledece godine sedim pod savkom na terasi kao pod palmom. Too ce biti lepa hladovina.

Odoh sada da spavam..kasnim na posao svaki dan. Nema smisla ;).

Ah da jos ovo - ucim Kineski od moje Mishel. Kaze da sam strasan talenat. Ju juu a ja sva vazna! :). Prvo sam naucila da kazem volim te - Njihau! A onda sestra - Cjecje. Megakul taj Kineski. Megakul!

Njihau Sajberijaaaaaa!
Voli vas sve Sibirski Haski Mataljaski.

"Srce je moje violiinaaa..." Nana nanana nanan na...

Beleske

2010-10-12T13:08:00.002+02:00

Nikada nije kasno da:

- zavolite tofu sir

- pocnete da jedete jabuke svaki dan

- zavolite Rolingstounse

- zanevolite meso

- pocnete da se sminkate vise

- jedete pekmez za dorucak

- objasnite nekome (ko ne zna) razliku izmedju Love and Like - ogromna je razlika

- pocnete da pusite cigare sa ukusom i mirisom visnje

- pocnete da volite slatkise vise od kokica (?!)

- postanete super prezicno uredni i tacni (lenjir, olovka, sestar)

- pocnete da kupujete i citate dnevne novine

- napisete poruku i javite se drugarima. Obradovace se sigurno, gde god da su, gde god da ste.

I na kraju, nikada nije kasno da pocnete da pisete.

Stvari se lako zaborave. Neke misli i dogadjaji su fenomenalno jedinstveni i steta je da se zaborave.

To su moje beleske za danas.

Utorak, 11.oktobar 2010.

Dubai

"Life's just much too hard today,"
I hear ev'ry mother say
The pursuit of happiness just seems a bore
And if you take more of those, you will get an overdose
No more running for the shelter of a mother's little helper
They just helped you on your way, through your busy dying day"

- nemam pilulu, samo pesmu :).

"Somewhere to lay my head"

2010-10-09T09:29:00.000+02:00

Juce sam se setkala po trznom centru da ubijem vreme I ohladim glavu od sunca. Naisla sam na rasprodaju knjiga. Sav prihod od prodaje ide u fond za borbu protiv raka dojke. Razlog vise da kupim, zar ne. U poslednje vreme mi jako nedostaje citanje. Procitala sam sve knjige koje sam donela iz Srbije. Neke cak I dva put (Beleske jedne Ane, Mome Kapora) I sada nemam nista novo. Magazina I novina puna kuca, ali to nije to. I tako sam zaronila u gomilu starih knjiga I nasla dve bas bas lepe. Jedna je o sestrama. Tu sam morala da kupim, jer kupujem sve sto ima veze sa ovim svetim paktom sestrinstva jer mi najrodjenija druga polovina - moja draga sekili nedostaje svaki dan po ceo dan. Druga knjiga je autobiografska. O decaku, odrastanju I sazrevanju. Od decaka do coveka. Jako lepa I nezna prica. On svoju mamu zove "Ma" I to me neodoljivo podseca na bebu Ninu koja baku (a moju mamu) zove Ma. Valjda cuje kako je mi zovemo pa je I ona tako pocela. Bas mi je uzivancija da citam. Iako su knjige na Engleskom, pa cak imaju dosta slenga, skracenica I lokalnih izraza. Dosadilo mi je gledanje u monitor I uzelela sam se suvih straniica I stampanih slova na papiru. Ilustracije su divne I neobicne.
Naucila sam da citam sa samo 3 godine. Iako sam jedno vreme bojkotovala knjige I nisam mogla da se skoncentrisem ni naslov da procitam (tinejdzerski I post-tinejdzerski zvijuk dani ehh), ponovo se vracam u magicni svet slova I reci. Moj svet u kome se druzim I zivim sa likovima iiz knjiga. Trenutno je moj svet maste Glasgow I vojna baza u kojoj mrsavi plavi sestaestogodisnjak provodi dane, prozivljava I oseca toliko toga. Veoma mi je blizak nacin na koji se vraca u detinjstvo kada oseti neki miris ili ukus. Mamin parfem, domaca hrana I sok ga u sekundii vrate u najlepse bezbrizne dane. Nekada je samo jedan zvukic dovoljan da se probude lepe stare uspomene. Puno toga zajednickog imamo ovaj mali decak/covek I ja. Odrastanje. Ima li sta lepse :). Shush shuhs shushkaju stranice nove/stare knjige I ja tonem u mekani svet maste...

"Somewhere to lay my head" je naziv knjige o decaku.

Moj mali veliki vremeplov

2010-10-06T20:58:00.001+02:00

Beograd - pet meseci ranije - pakovanje,koferi,gomila bitnih stvari za poneti. Zivot za poneti. Que sera sera se vrti na ripit. Mamina domaca pita od jabuka I kafa. Strepnja, veliki snovi I ocekivanja. Hrabrost I odlucnost. Avionska karta I pasos.
Pet meseci kasnije - Dubai. Rum-kola. 30 stepeni I jesen na pustiinjski nacin. Jabuke iz uvoza jer u pustinji nista ne raste osim urmi. Rum iz Havane, muzika iz neke ostrvske zemlje, zlatne cipelice sa masnom malo umazane od peska, biljka iz Ikee, veliki snovi I jos vece misli. Milion zvezda na vedrom nebu I pod njima nasmejana I srecna jedna Beogradjanka u Dubaiju.
Peta mesecnica osvajanja sveta I instant odrastanja :). Ziveli!

"And everywhere I go,
There's always something to remind me
Of another place and time Where love that travelled far had found me"

DziA DzoI iK aEa!

2010-09-30T14:36:00.003+02:00

Dzija je moj sajber drug! :) Vidite ovo cudo nevidjeno. Sva sam vazna, pa danima idem da pogledam opet ovu hvalu najlepsu. A cuku sto sam dobila :) Ihaaaaaj!

Svratite i odusevite se, jer ona je strasan zvrk i retka zverka! Ja obozavam da citam njena pisanja i razmisljanja.

Da ne duzim (bas sada u radno vreme khmm khm...) evo zgodnog opisa - If she get the choice to sit it out or dance - Dzija would daaance, Dzija would dance! :)

Ziva bila drugarkaaa :)

cmok

Don't cry for me Argentinaaaaa! The truth is I never left yoooou

2010-09-28T08:12:00.004+02:00

Dobro jutro Beograde,

nedostajes mi opako. Nadam se da si i dalje tamo gde si bio.

Ja sam malo otisla da landram, ali cu se vratiti.

Pa da prosetam Kneziskom, pa sve do Srpskih Vladara. A onda preko Slavije. Svratim do Pofija i Ive na kafu, pa svratim po Niki u vrtic, pa u povratku Bulevarom. Svratim na Tasmajdan i u Sansoni popijem kafu i limunadu. Preko puta ulice u Pelivanu zviznem baklavu i nastavim dalje. Svratim do tate na posao, popusimo cigaricu i procaskamo. Prodjem pored skupstine pa na Terazije. Svratim do dede, popricamo malo. Onda Decanskom pored Doma Omladine pa do Trga Republike. Pored Narodnog pozorista pa Vasinom do Kalisa. Tu me vec opasno pukne flesbek iz deinjstva pa se Knezom vratim kuci. Prodjem Rajicevom ulicom pored moje skole. Vec sam blizu kucici i ubrzavam korak. Mama mi mase sa terase. Stigla saaam. Duuuuugo se grlimo.

Nedostajes mi Beograde da me davis i gusis, a ja tebe da gazim uzduz i poipreko. Ma i ono ulje sto poskupljuje pa svi kukaju i ono mi nedostaje. I kosava ledena sto pokvari frizuru i kisobran i uvuce se u kosti, i to mi nedostaje. I drndavi trolejbus da se vozam levo desno i klepecem.

Ja sam ovde dobro i cesto mislim na tebe. Secam se kada sam se spremala da idem u Dubai pa sam stala jedno vece na sred Srpskih Vladara kod Skupstine i pomislila kako moram da zapamtim sve sto vidim i sto bolje i sto vise amtosfere upijem u sebe. I kao da je bilo juce (a ne pre skoro 6 meseci) secam se kako sam se osecala. A i ti se secas, sigurna sam. Njusko stara, pokisli smo zajedno to vece.

Cuvaj se i budi tu kada se vratim.

Voli te Ana

Ovo sam ja na danasnji dan prosle godine.

Usce. Svakodnevna voznja bajsa. Jesen. Sreca.

28028

2010-09-27T08:56:00.002+02:00

Thank you, come again! :)

"Hello my love....

2010-09-26T21:36:00.006+02:00

... It's getting cold on this island...Na na na na"

23:30. Stigla sam kuci. Jos jedan naporan radni dan je iza mene.
Ruke i dalje drze nevidljivog misa i kuckaju po tastaturi.
Ramena pomalo ukocena. Umorna sam.
Bio je ovo dobar dan. Ispunjen.
Puno toga se desilo. Ova pesma se vrtela na repeat. Telo u blagoj pripravnosti, koncentracija na нивоу. Muzika u srcu. Tako je sve lepse.
Grickam suve kajsije, pusim Vogue Lilah i dremkam u fotelji.
Koop na repeat.

....Now you’re looking for me Or anyone like me Na na na na…

Zuti suncani dzemper

2010-09-25T21:12:00.006+02:00

Odavde se ne vide zvezde. Ali, da ih vidim sigurno bih zamislila zelju.
Umesto toga, sada, pisem da ne zaboravim.
Ovako cu barem deo toga sto mislim i osecam sakriti od zaborava.

Ana iz Ivan Begove ulice

2010-09-25T20:40:00.002+02:00

"You may feel as if you're waiting for something to happen today..."
Tako mi kaze danasnji horoskop.
Subota je. Ova pesma. Beograd. Moja kuca.

4 banke sandalete

2010-09-24T09:38:00.001+02:00

Iznenada, podmuklo I bez prethodne najave, moje stopalo je poraslo za citav jedan broj. Sa Beogradskih 39 na Dubajskih 40. Uopste mi se ne svidja ta cifra. Nemam pojma kako je to moguce.. Matematicki gledano, ako mi je za 5 meseci poraslo stopalo za jedan broj, tamo negde do penzije cu biti ptavi pravcati big foot. Barem znam da za meene nema brige. Dane cu provoditi ui cirkusu, kao atrakcija, a po potrebi cu gasiti stopalima sumske pozare! :) Idealno.
Shalu na stranu.. Stopalo mi je stvarno poraslo. A to moze da znaci samo jedno - da sam prilicno stabilna zena I to je bas kul :)!

Ima jedna kucica, magicna magicnaaa

2010-09-21T19:37:00.002+02:00

Pre par nedelja sam se preselila u novi stan! Selidba je bila urenebsno smesna I dramaticna... 4 velika kofera, tri dzinovke kese, dve kartonske kutije,lampa I moja biljka Jelisaveta (po Princezi,dabome.A tepam joj Savka po prababi). Pomenucu samo da sam se jedva prebacila iz jedne ture (dzipom) I da mi je ispred zgrade jedna kutija ispustila dusu I sve se rasulo po ulici.No doobbro. Moj novi kraj se zove Al Karama. Znam jestee I meni smesno :) Sto kaze moja drugarica "al karama Boze zdravlja" :))). Iz dzinovskog solitera sam presla u trospratnicu. Veliika promena, nema sta. Ja sam na drugom spratu, a iza zdrade su basta I bazen. U basti imamo pravo cvece. Pravo, zivo roze, na casnu rec! To je prvo cvece koje sam videla od kako sam dosla u Dubai. Kako kazu stranci ovde "karama is very busy place". U prevodu 200 na sat. Zilion ljud, kola, biicikala, dece, prodavnica svega I svacega I poslasticara (upss). Vec sam se super navikla na Karama lajf stajl I uzurbane ulice. Napokon ne zivim sa cimerima I fletmejtima I moram priznati da je feeenomenalno. Sredila sam sve po svom ukusu I uzivam bas kako ja hocu. Pored cveca u basti ovaj stan ima jos jednu veliku predost, a to je samociscenje!
Vracam se jednog dana sa posla, a kuca mirise na cisto I sve se sija. Djubre izbaceno a sudovi oprani. Cudno jeste, moram priznati. Prva pomisao mi je bila da je kuca magicna I ima "self-cleaning" mod. Pa ko je jos lud da se pobuni tome. Cuti reko Ana, gde ces bolje. Samo da magija potraje! Druga pomisao mi je bila da imam nevidljivog cimera koji paja I brise po kuci dok nisam tu. Ali...nista mi ne fali, hranu niko nije pipnuo.. Mislim se neka, odlicno, baaas imam srecee :) od svih stanova u Dubaiju ja da dobijem bas magicni! Ah da zaboravila sam da kazem da je to stan od mog preduzeca pa tu zivim kao (vredni) radnik udarnik. Kad malo bolje razmislim, ja zivim pravi Socijalisticki SFRJ san. Posao I stan od preduzeca! Ihaaaaj pu pu macke me posrale, samo nek' je tako (fale jos samo polutke preko sindikata.Mada to malo teze ovde :)) Pre nekoliko dana na poslu mi je prisao Svami, nas glavni u firmi za higijenu I nabavke. Pita me kako mi je u stanu I da li je sve u redu. Kazem "Svami, ne da je u redu nego bolje ne moze biti". Precutim onaj deo za samociscenje. A on mi kaze bas lepo sto je tako I da mu se samo obratim ako mi nesto treba. Par dana kasnije meni opet Svami prodje pa pita jel sve u redu I kako je u stanu. I na kraju price kaze "reci mi kada ti sledece nedelje odgovara da posaljem momke klinerse da ti pospreme?"
Auuu sto sam se iznenadila. Znaci u tom zecu lezi grm! Taman kad sam htela da pitam da nemaju neki magicni samopuneci frizider ili serpe koje same kuvaju supu, Svami mi je srusio sneska I otkrio tajnu da mi ustvari kucu ciste cistaci sa posla svakih nekoliko dana dok ja radim :). Slatko sam se nasmejala ovom saznanju :). Sada bar znam ko mi tako fino dotera gajbicu dok nisam tu. Mojim nevidljivim cistacima ostavim keksic I sok na stolu da se osveze. Bas im fala. Ne znam kada bih inace sve stigla da nije njih. I eto mozda nije magican stan, ali je zato moj I divan I mirise na mene. I dalje je to samo HOUSE a kuca u Srbiji HOME, ali je za sada najblize necemu sto se zove dom I moja gajbica.
I tako dan za danom, Al Karama postaje moje omiljeno mesto.
Svako jutro zapocinjem filter kafom na terasi I slusam jutarnji program na radiju Dubai one.
Mic po mic, korak po korak. Od Alise u zemlji cuda, izgubljene medju soliterima do bastice sa cvecem. Dubai ima neko novo lice. Pustinjski mungos u nekoj novoj reziji.
Lepo je... :)
Prve stvari koje sam kupila za novi stan su cipkasta ukrasna pepeljara, kecelja I miljechic:) Merak mi je da vikendom idem u houm centar I kupujem detalje I sitnice kojima ulepsavam prostor. Bazen I basta su mi omiljeno mesto. Podsecaju me na detinjstvo I bastu u Novom Sadu. U komsiliuku sam jedina da kazem beloputa osoba pa me svi vec znaju. A ja volim da prosipam pricu o mom muzu. Nekako se osecam sigurnije, udobnije :) pa u pekari kazem "please one apple pie for my man". Pa jos kazem "dajte ovu vecu, znate on je ogrooman covek" a oni sve klimaju glavom I vicu evo gospodjo nema problema :). Mnoogo mi je to slatko. Mog druga Jocu sam predstavila kao muza ovima iz zgrade pa je dobio svoje parking mesto u garazi :) hehe mali trikovi koji puno znace. Cake I fore. Uvek se slatko nasmejem kada me komsije pozdrave na ulici I pitaju za supruga. Dobro je, reko cita novine kod kuce :).
Magicna kuca, nema shale. Ide u paketu sa bastom, samociscenjem I muzem :)... Pa gde cu bolje od toga :)
Zivela Al Karama! :)

A kravu? Kravu cemo u kargo.

2010-09-21T07:37:00.005+02:00

Suncan dan. Napolju taman kako treba da bude. Vreme idealno za plazu. Ali..moj drug Boki Bojan mora na shljaku. Onako sav mrzovoljan vidi u rasporedu da ima let za Istambul i da ce imati 450 putnika. Vec ga muka uhvatila, ali sta ce.. Mora da se sljaka.

Avion.

Boki stoji na vratima i pozdravlja svakog putnika pojedinacno. Oni ulaze ulaze ulaze u koloonama i nikada kraja. Neki vec traze da jedu, ovi drugi hoce u klonju. Neki zedni, a nekima deca vec placu. Idu iz jednog pravca pa iz drugog pa se sudaraj i svadjaju na sredini.

Onako smorenom i nikakvom otkide se jedan komentar onako od srca

"Dokle ce bre vise ove zivoootinje da ulazeee?!".

Na to mu pridje POP, ni manje ni vise (nas domaci pop koji je stajao iza njega u avionu) i pita "kako to mladicu mislite - ZIVOTINJE?"

A moj Boki ni pet ni sest, nego odvali sa sve onim preslatkim juznjackim akcentom"ma ne gospodine, ja to komentarisem sa koleginicom. Znate, prevozimo neke zivotinje dole u kargu pa nikako da ih utovare...".

Ne znam koliko ovo zvuci smesno kad je ovako napisano, ali uzivo da ga cujete kad to prica i kako prepricava, pa to je za umiranje od smeha. Mi se cepamo svaki put na tu picu "ma jok neke zivotinje u kargu" :). Dobro se snasao, nema sta :).

Where love that travelled far had found me

2010-09-20T15:46:00.003+02:00

"Samo cetiri sekunde dovoljno je da prodje od zapažanja neke osobe do prvih ljubavnih reakcija tela. Sudeci po najnovijim rezultatima brojnih istraživanja, ljubav je konacno dešifrovana. Naime, ona se sa stanovišta hemije može jednostavno protumaciti kao formula S8N11N ili fenil- etil- amin, koji je osnova hormona nadbubrežne žlezde. Šta se dogadja u organizmu coveka kada oseti nalet ljubavi i strasti oduvek je izazivalo interesovanje javnosti, a sada se o ovoj oblasti zna mnogo više..."

"Ahhh...kakav macan...sve mi skace fenil- etil- amin". Cepam se od smeha.... :) Koja baljezgaja. Desifrovanje ljubavi.aaa.... Pa daaaaj.To mu dodje kao - koje je boje vazduh? Nemaaa. Jok. Nish..

Salu na stranu... Ljubav stvaaaarno putuje sto na sat. A mozda i brze.Pa kad te zuuukne........

Zzzzzuuuukeeeeteeeeeee!

onda si puk'o :).

All I need is the air that I breathe

2010-09-16T09:02:00.002+02:00

Probudila sam se srecna sreccnaaaa :).
Neeeka me radost obuzela od kako sam otvorila oci.
Sanjala sam da sam poznata manekenka i da setam modnim pistama Njujorka.
Valjda sam se smejala u snu pa sam se zato i probudila srecna :).

Kafa, pekmez i hleb, muzika.
Biram pesmu dana.
Pobednik je Savage "Dont cry tonight".
Najlepsa emocija, najlepsa uspomena. Savrsena pesma.
2005. godina i leto u Gramsijevoj ulici. Koja sreca. Obozavam da se vratim u to suncano jutro kada smo slusali ovu pesmu.
Neke tako jednostavne stvari nam se urezu duboko duboko.
Pecivo sa kajsijama, moj plavi sorc, deca voze rolere na ulici, suuunce u drvecu.

Divan dan. Bezbrizan i topao.

Pet godina kasnije i dalje ista sreca uz ovu pesmu. Milion kilometara od svega, tako lako se vratim u osecanje...

15.septembar

2010-09-15T07:20:00.008+02:00

Happy happy happppyy*

LayLadyLay...

2010-09-14T07:39:00.004+02:00

Ovo je jedna od onih pesma-ubica. Kao ono drvo sto jede zmajeve.

Suska suska lallalaa pa kada pridjes pojede te i onda tako opet jos dvadeset puta. A tebi milo da te pojelo bas drvo.

Suve kajsije, cigara, moleskin.

Moj utorak je lep.

"...Stay, lady, stay, stay while the night is still ahead..."

carrot cake

2010-09-12T14:32:00.004+02:00

Napisao sam ti pismo.
Pismo? Mislis email?
Ne, pismo.
Pismo kao PISMO? Nesto onako napismeno?
Da.
Zbunjeno gledam levo desno. Pismo…meni…
A jel kucano ili pisano?
Pisano.
Majkomila pisano rucno pravom olovkom.
Ali kako cu procitati tvoj rukopis.. Ustvari ok je snacicu se.. da.
Samo jos ovo da te pitam. Je lima I kovertu I sve?
Da, ima. I to zalepljenu. Sealed.
Uh je… ok da dobro.
Ali…gde je to pismo? Ja nemam postansko sanduce, znas. Nemam ni adresu ko sav normalan svet.
Ne brini, na tvom stolu je. Ispod knjige. Adresirano na tebe.
I dalje sam zbunjena. Malo mi se oduzimaju noge. Malo I ruke. Cak mi pomalo trnu usi.
Jer, pismo, to je velika stvar. Danas retko ko pise pisma pa se sadrzaj deli na ona od banke
I stara dobra ljubavna pisma za koja saam mislila das u izumrla.
Znas.. mozda ga necu procitati. Plasim se. Ne znam sta cu tamo naci.
Kakve velike reci I misli se kriju iza tih suskavih opipljivih strana.
Da, mislim da ga necu procitati. Ne smem. I, stvarno, hvala za pismo. Da, hvala. I izvini sto necu procitati. Ili hocu. Mislim, ne znam…. I sta kazes na papiru je..?Mislim, nema veze, Hvala u svakom slucaju. Zbunila sam se. Ali onako lepo prijatno. Iznenadjenje.

9 ujutru. Pismo je stvarno tu. Koristim mali plastican noz za voce da otvorim kovertu.
Zaista ima I marku. I to marku Saudijske Aarabije. Nemam pojma otkud to.
Gledam, ali ne citam. Citam, ali ne citam. Njuskam, zagledam, okrecem.

Razmisljam gde cu ga cuvati.
Nemam tako neku bitnu kutijicu sa bravicom. Hm mozda iza slike na zidu.
A jes’ djavola, nemam ni sliku… Mozda mozda…hmm
U herbarijumu. To je to prikladno mesto. Pored mog suvog sarenisha.

I tako sam dobila pismo.
Citam. Ne citam. Citam I ne citam…
Kao hipnotisana gledam u mastiljava slova na papiru iscepanom iz bloka.
I stvarno pocinje sa “Dear Ana…”
I stvarno stoji u gornjem desnom uglu - Dubai, 11. Septembar 2010.

Tako pise, na casnu rec.

My Little Fluffy Clouds

2010-08-28T17:08:00.003+02:00

photo by Iain

Ko nosi Pradu, a ko je jede za rucak

2010-08-13T13:45:00.002+02:00

Radeci u “fashion” magazinu (iliti modnom casopisu) imam prilike da se na ovaj ili onaj nacin susretnem sa najtop fensi robnim markama, hot kotur krpicama i komadima garderobe koji kostaju kao dva moja automobila. Jako zamisljivo iskustvo :). Sve te modne ikone i za njima oblaci parfema svakodnevno spartaju kroz preduzece levo desno, a meni uvek milina da ih vidim. Uzbudljivo i nesvakidasnje.
U redakciju nam svakodnevno stizu uzorci novih modela i krpica u veklim papirnim kesama DIOR, CHANEL, LOUIS VUITTON, PRADA...
Iako zivim na visokoj nozi (u prevodu na triespetom spratu) jos uvek nisam nabacila na sebe sve te svilene etikete (da naglasim ovo “jos uvek”) :))).

U nastavku ovog teksta mozete procitati kako sam ipak nabacila svoju prvu PRADU i sta je onda bilo.

Cela stvar se odigrala pre nekoliko nedelja.
12:30 – vreme je za rucak. Sto se mene tice, to je vreme za uzinu ili cak dorucak, ali posto je pauza bas tada (britanci, britanci...) i moj organizam se navikao na rucak u pola 1 (inace to je sve sto sam pokupila od britanskih jelo-pice navika. I dalje ne podnosim caj. Ni onaj u podne, ni onaj u 2, a kamoli onaj u 5!).
Dakle, vreme rucka i vecito pitanje- sta jesti danas?
Nadjem na stolu flajer Indijskog restorana Blue Palace. Nikda nisam pre jela tamo jer mi je izgledalo mesto vrlo neugledno, a naziv Palace potpuno neprimeren ambijentu.
Hmmm jajca na sto nacina. Snimim na slici neku super kajganishku sa paprikama i drugim povrcem. Malo pomfritica sa strane i sve to umotano onako kao Giros u lepinjicu.
Nisam uspela da procitam naziv jela. Kada sam pozvala da porucim (take a way delivery ili ti “za poneti”) objasnila sam da hocu ono malo slatko sa jajcima tu na slici gore levo, pa odmah do salate, e bas to to, samo ne ljuto, ako moze, molim vas.
12:40. Zvoni moj fiksni na stolu i Linda sa recepcije mi govori sledece “Miss Anama, imate isporuku. Ceka vas gospodin dole na recepciji”. Onako potpuno zamisljena, u guzvi preko glave, zabravila sam na hranu i sva u cudu pitam Lindu sta mi je to sad pa meni stiglo?!
Kaze ona ni pet ni shest nego “PRADA for Miss Anama”.
Tu se ja pevrnem preko stolice, umrem od srece i uzbudjenja jer je napokon i meni neka dobra dusa iz feshn sveta poslala neku PRADU. Auuuuuuu vec zamisljam papirnu kesu za zlatotisom i neke mrak krpice! Isporuka za Anu. Stigla Prada. Lepo sam cula, nije greska.
Sjurim se dole sva vazna preskacuci po sest stepenika.
A kod recepcije imam sta da vidim. Stoji mali deliveri boj sa kacketom Blue Palace i nosi kesu (najlonsku, ne papirnu) sa priheftanim papiricem “Omlet Prada for Anama”.
U momentu me sastavio napad smeha nevidjenih razmera. Moja jajca u lepinjici se ZOVU “OMLET PRADA”!
I tako jednog toplog popodneva sam sasvim slucajno bez ikakvog plana i prevelikih ulaganja, dobila svoju prvu PRADU za samo 3dirhama (red velicina - toliko ovde kostaju malo bolje zvake).
Moram vam priznati da je jelo fenomenalno. Lepinjica ima ukus kao nase kore od bureka, jajca su taman presoljena kako ja volim, a povrce je krckavo i sveze. Nema zezanja, obrok na nivou PRADE :)!
Omlet Prada je postao moje omiljeno jelo i cesto ga porucujem. Svaki put sva vazna izgovorim “One omlet prada, please for delivery. And please – not spicy”.
U medjuvremenu su svi provalili za Blue Palace pa nam Prade i druge djakonije stizu u ogromnim kolicinama. Mali delivery boy mi se uvek radosno nasmeje u prolazu i mahne “Hi Anama”. Nemam srca da mu kazem da je moje ime Ana, a prezime Maksic. Neka ga, neka misli da sam Anama Ksic, slatko je i tako.

Od srca srcu, voli vas vasa Anama Prada.

HopaCupaCup!

2010-08-08T19:26:00.000+02:00

Zvrnddd....

Otvaram oci...tesko tesko ali otvaram. Vidim sest sati.

Ne prodje jutro da ne pomislim “ovo mora da je neka greska...6 saaaatiiii..pa tek sto sam legla uhhhh uh...”

Ma jos samo pet minuta da se rasanim. Zvrrrrnnnddd... Opet zvonis djavole, sta je sada...?!

Uppppppppssssssssssssss skoro pa 7 sati!

Skacem iz kreveta i gledam po zamagljenoj sobi. Vlaga se uvukla.

Nekada bude tolika vlaznost vazduha da niz ogledala i prozore curi voda.

“Jednom cu se tako ubudjati sva i probuditi u bari. ‘bem ti vlagu kao da sam na Kubi.”

Svuda mokro, okliznem se i nekako dogegam do kupatila.

Kupanjac, ribanjac, zurba zurba jer vec takoreci kasnim na posao.

A kako da krenem od kuce a da nisam jela i kafence popila.

Kuvam moju turkis kafu koju sam donela iz Srbije. Polako su mi smanjile zalihe pa kuvam sve redju i vodenjkastiju :). Jedem musli. Obicno musli. Nekada jedem Dzangl Oats. A to je po Srpski receno neki ovas, sta li. Muti se sa toplom vodom i lepo je bas. Ima cimeta u sebi. Smazem na brzake i krenem put pod noge.

Obavezno se uslikam u liftu za moju kolekciju “Ranom zorom liftom na poso”. Jednog dana kada postanem bas onako poznata i sva ah oh zaboga napravicu izlozbu svojih autoportreta iz lifta. Dalju voznju nastavljam metroom. To je u stvari brzi voz koji ide iznad zemlje, ali se nekako zove metro. Voznja traje punih 40 minuta. Sve caka-cak u sekund tacno (osim mene) kao da sam u Svajcarskoj.

Udobno se smestim i zavalim i krenem klaj klaj. Tih 40 minuta ujutru baas volim. Zverkam kroz prozor, slusam muziku, pisem i crtkam ili citam njigu. Svasta moze da se uradi za 40 minuta. Vrlo korisno vreme za razbudjivanje duse i tela.

U poslednje vreme citam “Beleske jedne Ane” ujutru. Oboooozaavaaam tu knjigu. Bas bAs basss. Zamisljam blesavu Anci kako fura Beogradom i sve njene avanture i razmisljanja. Nekada mi se ucini tako bliska ta Ana iz knjige. Kao da citam o sebi. I jako je smesno. Ne libim se da se glasno zacerekam u metrou. Ma sta me briga. Da vidite tu galeriju likova ujutru sve bi vam bilo jasno. Ima dosta biznismena i biznismenki i oni svi uglavnom izadju na stanici “Fajnenshl centar”. Ovako demografski gledano pretezno su ljudi sa Filipina ili iz Indije. Ustvari svakakvih ljudi ima. U pocetku su mi bili svi zanimljivi i neobicni. Sada ih vise i ne primecujem jer sam zadubljena u svoje misli i citanje. Ali sam zato ja njima mnooogo zabavna. Iako sam uvek imala blagu egzibicionisticku crtu (da da jeste) i volela sam da privlacim paznju, sada mi to vec ide na ganglije.

“Jeeeeste cudna sam znam da jesam. Igra bela mecka. Ako nastavim sa slatkisima i bicu bela mecka. Da da cudna. Pa jeste i meni sve cudno. A jel da smesne moje bele noge? Ma i ja se cepam od smeha. Da da kao feta sir. E bas to – roze. Pa znam znam roze obrazi...Uvek su bili takvi - aha.. I kosa mi je prava. Na casnu rec. Original Loreal plavusa. Mogu i nijansu da ti kazem (a dzaba kad u Dubaiju prodaju dve nijanse plave farbe, od toga ja kupujem jednu a druga je zuckasta i nikakva). Vidi vidi ona se smeje. Sta li cita majku mu...Odakle li je..hmmm cudna li cudna u nasem kupeu...”....

Dooosadilo mi vise da blendraju u mene. Ali sta da radim. Cudni oni meni, cudna ja njima. A jesam bela. Bela sam i za Srpske pojmove, a kamoli za ovdasnje.

Neko me ukleo majkumu pa ne mogu da pocrnim. Ma kaaaaakvi..Ni malo.

Suncam se tako vikendom kao blesava. Namontiram se na terasu u kupacke gacke, stavim sesir (zbog suncanice, ipak),dvelitre vode za pice, kafica, cigare i pepeljara. Sve na dohvat ruke. Knjiga ili casopis u ruke i udri po suncu.

Prodje tako pola sata-sat. Muka me vec uhvati od toplote, a ja i dalje bela. Ma ni da porumenim. Cak ono malo da se zarumenim. Ma kakvi. Ovo sunce Dubajsko me ne voli. Pomirila sam se sa time da necu biti preplanula plavusa Expat iz Evrope. Nekako sam pocela da furam ono bela put aristokratija i ti fazoni. I mogu vam reci da mi polazi za rukom. Ako jos malo ubledim od ovog sunca (koje deluje nekako naopacke na moj ten), dodacu izmedju imena i prezimena Von pa cu da se pravim da sam Ana Von Maksic (u prevodu ana fon maksic) kao neka teska faca grofica sa Dedinja ili nesto slicno. Carska fora :).

I tako prodje mojih zabavnih 40 minuta u vozikanju, ljuljuskanju po sinama i mastarijama. Mnogo volim to moje jutarnje vozikanje.
Stanica Djidjiko. Zvuci malo Japanski. To je neka skracenica valjda. Inace, moja omiljena stanica je Kalid Binal Valid. Mnooogo sam se trudila da naucim to ime napamet. Mislim da je taj gosn Valid Kalid neki od Sheika. Svaki put radosno izgovorim na glas KALIIIID BINAAAAL VALIIIIID i nasmejem se sama za sebe. Kao kada mali Kinezici iz sedamdesetog bloka nauce Srpski pa kazu ponosno PLOLECNE LOLNICE i soja sos :). Tako nekako i ja ucim te Arapske izraze. Na primer znam da se “vrata se otvaraju” kaze “Tubula buhta” ili tako nekako. Isto vrlo rado ponovim naglas i iskocim iz vagona pravo na prekrcanu stanicu Djidjiko. Ne znam gde idu svi ti ljudi, ali mnoogo ih izadje na mojoj stanici. Svi se do jednog sjure na maaalene pokretne stepenice i lagano se kao spakovane sardine spustaju do dole. Ja volim da opicim pesaka po pravim stepenicama jer nemam bas mnogo prilike da protegnem noge i prosetam. I tu nastane opasno zevanje u mene jer ko je sada ova lujkaca sto ide jedina svojim nogama, a svi drugi pokretnim stepenicama. Vidi vidi sto klepece pe sve preskace po dva stepenika. A ja volim da onako u shali raspalim po masi nesto na Srpskom. Omiljene su mi fore “Sta je ljudi, niste danas usrafili sportske noge” ili nesto slicno :). To su one male slatke pokvarene cake kada mozete da pricate i opanjkavate ljude na glas a da vas niko ne razume ni rec. Cak ni onih par Rusa sto se nadju na pokretnim stepenicama ne razumeju (ovde inace svi misle da se mi,Rusi,Bugari i Rumuni razumemo ko rodjena braca. Cak su me jednom pitali da im prevedem nesto iz Ukrainske brosure.Jedino sto znam od Bugarskog je “Ne karam pil” sto znaci “ne vozim pijan” i to je manje vise sve sto znam.A dadada breskva se kaze brAskva. Eto i to znam :).

Hoooopssss iz ledenog metroa na vruci alfalt. Hot Hot Hot ekspres lonac i brzi hod jos sto metara i eto me na poslu.

Upsssssss........8:30. Kasnim, po obicaju. “Morning!sorry i’m late...”

Znate, neko mi ukleo sat (isto kao ono sa suncem) pa ne mogu da stignem na vreme. Ma kad god da ustanem ili krenem ne mogu da stignem pre pola 9.Jednom sam cak bila na vreme u metro stanici, ali se bas tog dana po prvi put (i poslednji) nesto pokvarilo i morli smo da cekamo da otklone taj neki problem sa vozom i stigla sam u 9 na posao. Tako da se vise i ne nerviram. Navikli ljudi da stizem u pola 9 i to je tako nekako ok. Sve se to posle nadoknadi, ne sekirajte se.

Na poslu ima neki Mark (ne mogu da kazem sada bas prezime) i on pati od valunga. Vruce mu stalno. Tako da doticni Mark raspali po klimi i u kancelariji bude izmedju 18 i 20 stepeni. Jaaako hladno (napolju je 45-50 stepeni). Nesto kao kada biste u prolece isli bosi po mokroj travi u ranu zoru. Ona podmukla hladoca sto se uvuce u kosti. Na svu srecu imam presvlaku na poslu tojest dzemper i esarpu pa se malo utoplim. Bas kazem mojima da se nisam tako nasmrzavala kao od kada sam dosla u Dubai. Bas cudno, zar ne. Ipak zivim u pustinji. No dobro...

Negde posle 6-7-8.. se zavrsava radni dan i krecem dalje u akciju. Hops opet u metro pa dalje u zujkanje. Uzduz i popreko po Dubaiju.

I tako svaki dan. Osim vikendom. I bas mi je lepo :) Sve su to tako slatki detalji svakodnevnice. Uvek nesto novo. Uvek nesto drugacije. I puno se smejem. I uopste se ne libim da se smejem sama sa sobom. Nekada je tesko objasniti ljudima sta je meni smesno i cemu se cerekam. Mozda je to samo Kalid Binal Valid, Tubula bufta ili nesto drugo neobicno smesno i veselo sto me u momentu zasmeje.

Dugo nisam pisala i sada sam bas dala po tastaturi tika taka. Sve skljoca po mom malom laptopu :). Idem malo da promrdam ove maloprepomenute bele noge u teretanu ili ono kako ljudi ovde ah zaboga zovu DZIM!

Od Srca Srcu .

Vasa Beogradjanka u Dubaiju.

"Kupina 2010"

2010-07-30T16:31:00.004+02:00

Petak popodne. Prvi dan vikenda u Dubaiju.

Prosli vikend sam radila i nakupilo mi se mnogo umora.

Danas sam se probudila u 11. Mesecima nisam spavala do 11. Kakva carobna promana.

Sedim na terasi i citam knjigu. Kratke price. Moja omiljena forma. Zivoti i sudbine. Price i pricice na samo nekoliko strana sitno kucanog teksta.

Prijelo mi se slatko. Ni jedna cokolada sveta ne moze da utoli ovu zelju za slatkim koju osecam.

Odlazim u kuhinju i bunarim po malom frizideru.

MAMIN PEKMEZ!

Setila sam se da mi je mama spakovala pekmez. Bila sam u Srbiji nedavno. Samo 3 dana. Proletelo je brzo i bila sam sva pogubljena. Kada je trebalo da krenem nazad, mama me je spakovala. Prvi put posle mnooogo godina opet mi je pakovala kofer.

Opustila sam se i prepustila mastanju. Sta li cu naci kada otvorim moj veliki crveni kofer. Sta li mi je draga mamica spakovala. Kakva cuda i djakonije. Kakva iznenadjenja i suvenire. Detalje i sitnice iz moje sobe u Beogradu, da me podsecaju na kucu. I stvarno, divno me je spakovala. Sada moja soba u Dubaiju malo podseca na sobu u Beogradu.

Pekmez. U koferu sam nasla nekoliko teglica raznih boja. Na svakoj je nalepnica sa natpisom od koje je vocke i koje je godine pravljen. Spakovala ih je u malene teglice od beba Ninine hrane. Namerno tako, da moze lako da ih posalje meni u Dubai. Puno malenih teglica raznih ukusa i nalepnica. Otvorila sam tamno ljubicastu sa natpisom “Kupina 2010”. Mamin rukopis.Krasnospis. Vec znam da cu teglice cuvati na nekom posebnom mestu kao malene relikvije i suvenircice iz mog Beogradskog spajza.

Izbegavam hleb u poslednje vreme. Gadnog je ukusa i pun zacina. Ne mogu vise to da jedem. Uzimam pekmezic i jedem ga kasicicom.

Topim se od srece.

Najlepsi pekmez koji sam ikada probala. Savrseno sladak i mekan. Kupine su ostale cele.

Zamisljeno zvackam pekmez i mastam o tim carobnim vockama.
Rasle su negde u Srbiji.Onda ih je ubrao vredni seljak i odneo na pijacu. Moja divna mamica ih je kupila i donela kuci. Skuvala je pekmez i spakovala ga u posebne malene teglice. Samo za mene. Zamisljam mamu kako priprema slatkis sa puno ljubavi. Sigurna sam i puno sete jer joj nije lako sto nisam tu. Osecam u svakom zalogaju toliko toga.

Sunce u kupinama, slatki C secer u kristalu, mirise nase kuhinje i drvene varjace. Miris moje mame.

Ovaj pekmez je dragocen. Zamisljena sam pojela pola teglice. U glavi mi se vrte neke reci i misli. “Ovo je hrana za dusu”.

Odlazem teglicu nazad u frizider i pomalo setna odlazim nazad na terasu da citam kjigu.

Usput saljem mami poruku da je volim. Razmisljam o daljini. Nekada mi bas bas puno fale. Nekada mi bude bas tesko sto zivimo daleko, na drugim kontinentima.

I sada dok pisem tesko mi je. Danas je neki cudan dan. Osecam mirise moje kuce u Beogradu. Pekmez me je vratio tamo. Sada nemam osecam da sam tako daleko. U mislima sam kod kuce. Tako mi i mirise...

Ustaj brzo - (ne)gori kuća

2010-07-10T09:50:00.007+02:00

TURRRRRRRRRRUUUUUUUUUUURRRRRRRRRRUUUUU
UUUUUU TUTURUUUUUUUUUUUUUUUUTTTTTTTTUUUUUUUUU
RRRRRRRRRUUUUUUUUUUU!!!

Petak, 8 ujutru. Prvi dan vikenda. Ponavljam - 8 ujutru....
Budi me odvratan zvuk sirena buka alarm urlanje.. Ahhh dodjavola sta je sada.
Pokusavam da otvorim oci... Jedno pa za njim i drugo ottvaram jedvaaa.
Crvno svetlo blinka u sobi.

Sekunda 1. - 'bemti sunce ovo je ALARM!!!
Sekunda 1.5 - Ustaj ustaj brzo brzo ko zna sta gori gde gori ko gori...kuca gooooriiii
Sekunda 2. - Skacem iz kreveta poootpuno osamucena i cuvapa i krecem da jurcam po sobi....sta ono treba da radim kada pocne pozar....?hmmmm.........sta da radim sta da radimmmm...
Sekunda 3. - u ludilu i bunilu okretanja po sobi prolazim pored ogldala. Jao jao lose izgledam.... Pa gdeeeeeeee sad nasla da gori kuca a ja u ovoj nikakvoj spavacici. Nije mi ovo autfit za evakuaciju. I kosa mi je malo cuvapa.. Hm hm gde cu u ovim papucetinama da strcavam dole.. Uh spavamisee..
Sekunda 4. - gledam u orman... gde li su mi one starke. lakse cu da strcim u patikama.pa da, moracu peske sa 35. sprata...ne radi lift kada je pozar. sto ima logike. Jaoooo ko ce sada da trci 35 spratova...dodjavola.....Na pola puta ce mi sigurno pasti secer i pritisak i ima da se strmeknem niz stepenice i to u ovoj ruznoj spavaciici ovako sva cupava.... Hmmm...mozda da glocnem nesto pre nego sto se evakuisem...musli jedan na brzaka.
Sekunda 5. - Jaoooo sto sam blesava. Pa sta cu da ponesem sa sobom. PAre? ma nee, pare nemam. Pasos. ok pasos. dokumenta. ok... laptop ok...znaci samo najbitnije. Gledam dalje po sobi.. jes' nisam luda da ostavim nove i stare drage stvarcice, cipele, casopise, djindjuve, moju biljkuuuu! Hmmm...kako da ponesem sve to... Njuskam po sobi ne osecam dim. Dobro je nije se razbuktalo...
Sekunda 6. - hm...ako nema dima znaic da imam jos malo vremena. Mozda cu stici da popijem kaficu na brzaka. Taman da vidim sta cu da ponesem i mozda da uzmem kofer. A mozda me puuuste da idem liftom. Pa ako ne gori puno, moze - sta fali. Ko ce da ide peskesa triespetog?!
Sekunda 7. - zablenntavljeno se gledam u ogledalo i pokusavam da se setim sta treba da uradim....noge mi se tresu od shoka... ipak sam skocila iz kreveta kao oparena jer me probudio ALARM...nezgodno...gori, mozda gori, valjda gori, valjda NE gori.
Seknda 8...9...10....40.... - i dalje se gledam u ogledalo i pokusavam da se setim sta treba da radim...
Minut 1....3.....7..... - i dalje stojim na sred sobe. sada mi se malomanje tresu noge.
Hmmm pa izgleda nema pozara... alarm se ugasio. Neobicno tiho odjednom.. Kakva drama od ranog jutra!
Setila sam se da pozovem obezbedjenje iz zgrade i pitam STA SE DODJAVOLA DESAVA.
Kazu "madam dis is praktis madam...cheking sistems madam...."

Opsujem ga na Srpskom. Onako raspalim po narodski.
Vikend...osam saaaaaati ujutru i u mojoj zgradi se sprovodi VOJNA VEZBA i testiraju se protivpozarni aparati?!!?!? kakvi dusmaniiiii........

Vracam se nazad u krevet i pokusavam da zaspim. Ne ide mi u glavu kako sm lose odreagovala na dramaticnu uzbunu.... 'bem ti lazni pozar.

Nikada od mene nindza nece biti...

JUTARNJA PROTIVPOZARNA VOJNA VEZBA N.1 - ANA MAKSIC -FAILED

Tajna tajna shu shuu shuuuu...

2010-07-05T18:15:00.003+02:00

Duško Radović: "Lepo je imati tajnu, bolovati od tajne, probuditi se u prazno jutro i setiti se svoje tajne. Tajna je jedino parče sopstvenog života, uživanje u bezazlenoj sebičnosti. Tajna je kao neko unutarnje sunce koje greje samo nas. Ponekad se odblesak tog sunca probije kroz oči i lice i svi vide da imate tajnu i hteli bi da vam je što pre oduzmu."

Lepo je imati tajnu. Nije lepo imati prehladu ili boles'... A mene su obe stvari stigle pa mi jos teze.
Shushu shuu i kaaah kaaahh kaaahhh.

Ni kriva ni duzna

2010-07-05T14:50:00.002+02:00

I sve je nekako pocelo naivno..
Petak jutro - poceo je vikend. Malo suncanje malo bazen malo poluzdrave hrane malo nezdravih slatkisa. Standardica. Gde bih mogla uvece...Hmmm...nisam nesto dugo izasla. Ima vec pet dana. A mi u tudjini kada tako puno radimo izlazimo samo vikendom i jedemo nezdravo.
Pa tako i ja. Malo i spavam. Bas malo. Ali ni to spavanje vise nije neki merak. Precenjeno je. Spavala ne spavala isto mi se hvata :). pa sma tako svela dremku na minimum da bih stigla da se nazivim svega lepog sto se desava. Ma toliko je toga...
Pade i mrak a jos ne znam gde cu u zezu. SMSujem komsiju jel ima neke zeze. U tom casu stize fletmejt i drug i kaze Ajde spremaj se idemo u ALFU. Alfa je disko te ka. Mooooozeeeeeeeeeee. Naravno. Za koliko da sam spemna? Za 10 minuta. Moze bre moze kako da ne. Uskocim u kadu oribam se i cap nema peskira. Ma leto brate vrucina osusicu se sama od sebe. Navucem haljince stavim mindjuse i parfem i to je to. Pa sta ce mi vise. Dobro ajde i sandale. Hops u taxi nas troje komsija i frendza i pravac parti. Na pola puta moji decaci gladni. Ajde moze nije frka idemo da se jede. Pravac Libanski restoran ni manje ni vise nego na zivo meso. Vidjala sma ja zivo meso i pre ali ovo je bas zivo. Samo sto ne trepce. ali ako volu deca neka jedu. ja sam njupala moju lubenicu i pravila mesta u stomaku za picence :) Vikend je valja se proslaviti. Dobra je bila nedelja.
I tako i bi.Vecera pa klub. Usput saznam da ce biti gost jedan od clanova Prodidzija. Kul super bice zeza. Dobro sam se i setila da pitam sta ce biti :)
Sve u vemu prema tome i dabome... ostali smo do zatvaranja proveli se urnebesno i nezaboravno. ustvari je to bio jedan od booooljih izlazaka.
I sve to bi i prodje i mi dodjosmo kuci i jos malo jos posedeli i caskali i legli a vec je svanulo. To je pobno lud osecaj kada svice a ti ides iz izlaska. Jos ako se potrefi da krece molitva...ihaaaaj dozivljaj je ceo (mislim na jutarnju molitvu koju pustaju na razglasu).
I tako nisam ni mogla da spavam od svih tih utisaka i osecanja i dremnula sam tek malo petak na subotu.
Subota je dan za plazu i UV zrake. Mnogo je bilo vruce pa sma se cvarila na terasi. Onako mokra i osuncana udjem na -20 u klimatozovanu sobu. Pospana na krevetu pomislim 'ana ludaku odvalice te klima...'..ZzzzzzzZzzZzzzzzzzz.... Naravno zaspala sam pod zlom klimom.
Uvece setnja i kafica sa Irenom na JBR. Zenske teme i picice. Svasta covek moze da nauci za 4 sata i dva kapucina :). Legla opet kasno. Misli zuje i zujkaju... ne spava mi se jer je ceo svet moj i kako da spavam kada imam toliko toga da osecam.
Onda je dosla nedelja. "Krvave nedjelje" kako kaze Obrad. Ceo svet spava, ali ne i emiratska radna klasa. Ustaj vojsko jovo na novo.
Gledam se u ogledalo.. neobicno kako lose izlgedam. pa bio je vikend. Tebalo bi da sam se odmorila. Ocigledan je moj problem sa pamcenjem... ne da se nisam odorila nego sma se zamorila...
Sljakenzi sljakenz 10 sati... kah kaaahhh pocinje da se kuva... nesto skripi u plucima. Mislim se mora da te je Malbora. Presla sam na jace cigare. I nesto malo vise pusim (malo duplo vise) nego pre...hmm....i da lje se pitam sto li kasljem majku mu. Kahhh Kahhhhh bljaakkkhhhh....
Odlazim sa Markom do trznjaka na kinesku klopu. Panda restoran u fud kortu. Mmmmmmmmm.... Hrana je lepa ali mi je neobicno kako je viljuska teska. Teske su mi noge. Pitam se sta se desava. Neooobiicnooo...
Dolazim kuci. Gleda me u ogledalu neka samucena blesaca. Juuu majkomola jel sam ovo ja. Kahhh Kahhhh jos malo... Neobicno kako tesko disem.
Merim temperaturu - cappp- 38.
Ali kako...ja sma tako retko bolesna.Skoro nikada. Dodjavola. Pijem sirup od bokvice i odlazim na spavanje. Sutra cu biti kao nova.
Probudila sam se bolesna. Disanje na minimumu... Doterala si cara do duvara sestro slatka.
Zovm na posao da necu doci. Merim temperaturu - imam, pa kako da nemam. Noge bole sve boli i skripi.
I dalje se pitam od cega...
U apoteci mi daju sirup protiv kaslja i prehlade. Pise lepo popiti 10ml. Odkud znam koliko je 10ml ja znam samo na kasiku da merim. Zveknem jednu kasiku...supenu...
Nije proslo sat vremena krenulo je da radi. Da ME radi... Hmm cudan neki osecaj.. kao da sam ovo vec oseila. Oo da za vikend. Ali sada nisam nista ni gucnula. pa zaboga bolesna sam.. jao uh soba se okrece sve mi smesno ali i tuzno. hvata me frka i nesvestica. Alo marko...ostavicu otvorena vrata ako se onesvestim da me nadjes. On se smeje. Nije smesno bas nije. Moram da jedem. Pecem snicle onako sva luda i osamucena. Meso je dobro meso ce mi pomoci.
Sva zablesabvlena jedem sniclu u tri poteza. Bolje je. Polako popusta...
Setila sam se kako se nasi narkosi iz blokova drogiraju gutanjem sirupa za kasalj. Ni kriva di duzna uradila sam se sirupom. Za sve je kriva Ikea kasika. sto je tollliiiika pa sam se predozirala. Pa kako ja da znam koliko je 10ML. 'bem ti dozu...
I dalje mi se malo mantaci p glavi. Osecam se kao blokovski kada mixuju jeftine droge. Ni kriva di duzna. Smao sam malo kasljucaala. I to ne znam kako i odakle.. Pa tako sam se lepo druzila za vikend i odmarala.
Nekada je sve tako konfuzno... Boli me u grudima. I ne znam da vam kaze jer me boli dusa ili pluca. Jer oba su tu. I oba sam rabila posteno ovih dana.
Ana...odmori leba ti...

A sreća je tu, odmah tu u malenoj roze saksiji :)

2010-06-26T14:26:00.004+02:00

Za sreću ti treba malko. Samo maaalkice. Bitno je da je prava stvar u pravo vreme.
Danas sam kupila moju prvu biljku :) Nikadanikada nisam kupila biljku i gajila je. Nemam baš nikakav odnos prema zelenilu. Ali danas, u Ikei, to je bila ljubav na prvi pogled :)
Kupila sam diiivno drvce. kao neki bucmasti bambusić. Ima prelepe zeleene listove. Kupila sam mu (ili JOJ) i saksiju roze boje da mi se slaže sa ostalim detaljima u sobi.
Jaaaaaaako je lepa moja biljčica! Samo je gledam i zagledam. Neverovatno kako jedna mala zelena pufnica može da obogati prostor. Sada moja kućica još više liči na topli dom :). Sveže, novo i drečavo.
Nekada je potrebno tako malo za sreću!Danas je to ova divna biljčica.
Iako izgleda kao nešto Azijsko, Marko je krstio Jelisaveta. Pa neka bude onda tako.
Moj bambusić Jelisaveta i ja. Srećna sam :)!

Gde ste GUNISIIII :)

2010-06-24T13:33:00.003+02:00

Cetvrtak, negde oko pola 4.
Dubai, UAE.
Poslednji radni dan u ovoj nedelji.
Sedim na poslu I radim. Radim raduckam radijuckam.
Pisem u blokce sta sam uradila I sta jos treba danas da zavrsim.
Zamisljena spustam olovku. Sloba. Moj drug Sloba mi je pao na pamet.
Dugo nisam mislila slobinom glavom. Bas bih mogla!
A kod njega na sajtoblogu svasta nesto zabavno. Pise o novoj seriji tinejdz pa pominje I Gunise I detinjstvo.
Jaooo covece Gunisi. Uz njih sam rasla I odrasla I jos uvek odrastam. U Dbai sam (zbog previse prtljaga) ponela samo nekoliko diskova. Medju njima I Gunise HD verziju I Donnie Datko (ipak ipaaak).
Secam se kada sma ih gledala prvi put, pa onda opet posle 20 I nesto godina jedne zime negde oko nove godine. Pa onda sa mojom Ivom uz kokice
I slatkise. Sve citate znam. Oduvek sam I znala.
Sinoc sam maaalo malo spavala. Samo 3-4 sata. Pricala sam sa Jokom na skajpu. Bas mi je trebala ta doza smeha I cerekanja. Gledala sam utakmicu preko kamere na njenom TVu. Direkt RTS a nisam ni preplatu uplatila :).
Posto mi vec pada glava (a tek je pola proslo) jedino resenje je da odvrnem muziku na ipodu I stavim moje tapacirane velikeeee roze sluske.
Ned a nije pomoglo, nego je odmoglo :). Na ipodu je krenula pesma Sladjane Milosevic MIKI MIKI velikiiii. Dodjavola kada li sam ovo snimila!?
Pa to je letnja plejlista! Joka I ja u kolima slusamo MIKI MIKI I zujimo po gradu. To leto smo osvojile ceo Beograd, a onda I ceo svet! Uzduz I popreko, sa sve “kokakola I osmeh na stikle” stavom :). Mi imamo nasu pesmu koju pustamo jedna drugoj kada nam naidje beda period. Groove armada “My friend”. To smo mi :).
Gledam oko sebe pa ne mogu da se povratim. Uh covece samo da mi se neko ne obrati. Nista mi nije jasno… sva sam se zacarala. Da li od umora ili od ne znam cega. Odlutala sam u osecanja I mastanje. Miki Mikiii velikiii I leto…..Ada….stikle…jagode I cokolada iiii decaci! Jao milina jedna :).
Ok…posle petog puta na ripit, vracam slusalice u torbu. Nema leba od sevdaha :) Uzmimam najvecu kafu iz kafomata I pokusavam da se opasuljim.
Aman ANA, konspoliduj se. Treba raditi jos danas I zaraditi neke dirhame :))).
Za 2 ipo sata pocinje vikend. Jos malo jos samo malo, a onda neko pivce na Barastiju.
Mnoooogo mi se ide na Barasti na pivce! Mozda cak I pravo sa posla…oooo daaaa….direkt….
ps. Hvala Slobke sto si me inspirisao da napisem ovih par redova. Ne ide mi najbolje u poslednje vreme. Valjda nije neki trajni demidz... :)

Dubai facts and figures

2010-06-18T11:33:00.003+02:00

Ovaj post sam napisala pre nekoliko dana, ali nisam iamal internet...

dakle...da pocnemo :)

Ako ste u Dubaiju, onda znate o cemu pricam

A ako niste (jos) onda evo nekoliko informacija

-----

U Dubaiju je sve daleko

U Dubaiju su svi daleko

Metro radi tacno kao sat

U metrou sam uglavnom jedina bela zena

Pustinjski pesak se zavlaci duboko u svaku poru

Zivi se brzo

Spava se malo

Britanci su glavne face (mislim…stvarno…pobogu)

Srba ima dosta, a I mnogo :)

Vecina nesrba misli da je Srbija deo SSSR

Svi vas znaju po imenu I ponosno izgovaraju MISS ENA

Ako ste beli I plavokosi ljudi ce vas gledati malo sa cudjenjem

Dok recimo Libanci sa pozudom (votafak!!!)

Hrana je brza

Kao I zivot

Dan traje manje od 24 casa (ili se meni cini)

Za taj jedan “kraci dan” obavite kao za 6 obicnih

Svi su freeeeeeenddddddddssssss meeeeejts I booojfrends

A zapravo nisu

Osim onih par koji to jesu – do koske!

Jako je vruce

Nevidjeno je vruce

Uzasno mnogo vruce

Radni dan (mi) pocinje u 7 ujutru I zavrsava se u 7 uvece

Radni dan mi pocinje sa kafom I muslijem

Zavrsava se u udobnom krevetu

Glava je teska, ali puna utisaka

Snovi su shareni I jasni

Nista ne kasni (osim mene ujutru na posao) I sve je na vreme

Muzika je MTV fazon (osim na ipodu)

Ljudi su neobicni I shareni

Indijska hrana je grozna

Sve sto kazu da nije spajsi je zapravo SPAJSI

A ono sto je spajsi je hot hot hot hot

U Dubaiju moze lepo da se opsuje naglas na maternjem jeziku

Uz osmeh naravno

Uskoro ce Ramadan

A onda nema…nicega

Ako jedete na ulici u doba Ramadana odoste u corku

Mmm unapred se raduem avgustu bez vode I hrane

Svuda radi klima

Na poslu nosim pulover I shal oko vrata

Mozda dobijem reumu od te klime

Pije se puno puno vode

Malo se razmislja jer nema se kada

U Dubaiju ste sami, cessto I kada ste sa nekim

U Dubaiju nema adresa, samo imena zgrada

Ima divnih ljudi, neverovatno dragih ljudi

Mnogo se lepo radi

Mnogo se radi

Uskoro pocinju snizenja (!!!)

Nevidjeno koliko para ode na hranu

A nista specijalno se ne jede

Ljudi su nekako niski

Stekla sam utisak da sam velika zena

Pa dobro to jesam, ali mislila sam visoka huehueh :)

Nema pivdze u supermarketu

Pivdza je moja opsesija (imam jedno u frizu.cuvam ga kao sampanjac da je)

Skajp je nesto vazno I veliko

Svi imaju Blekberi

Ljudi se slabo krecu po ulici (opravdano)

Voda je meksa I zato kosa bude lepa

Sve je pomalo instant kao I moje omiljene KOKA nudle

Grad je prema standardima I potrbama mladih

Nasi ljudi su super

More je toplo (vruce)

Ajkula nema. Tako kazu.

Ima malih kraba koje “plivaju” bochno

Vikendi su najlepsi pod palmom u hladovini I uvece u Barastiju

U Dubaiju je moj drug Joca I ja ga puno volim (njega je ustipala mala kraba)

Nema zavesa na prozorima (blago onima od prekoputa)

Svi imaju neku djecu

Mnogo djece (mahom nevaspitane)

Cigare su jeftine (odose mi pluca)

Nije tesko biti zena ovde (pisem ovo I smejem se samoj sebi)

Zenski vagon u metrou, zenska kasa u supermarketu I menjacnici…

Ali to je uglavnom to od prednosti zenskog pola :)

Po mogucstvu ne jedite Arapske grickalice jer moze da pukne zub (DA, PUKO JE)

“Beogradski melem” resava sve probleme (osim kada pukne zub…)

Noci su vrele

Ako se ne snadjete odmah onda necete nikada

Surovo je I postuju se pravila

Nekada bas a nekada tek toliko da vam ne bude dosadno i lako :)

U Dubaiju su velika ocekivanja
Veliki su snovi
Ako zelite da ih ostvarite
Treba vam
- nesto kesha, avionska karta, viza, kupaci za plazu, dzemper za kancelariju, mnooogo snage i dobre upornosti i naravno velika muda da krenete put pod noge na kraj sveta.

To su neka zapazanja na brzake…puno je jos utisaka…ali sada moram da spavam.
Sutraaaaaaa……….
CMOK CMOK CMOK tri puta po Srpski.

Beogradjanka u Dubaiju na neodredjeno vreme.

srecna tamo negde.. :)

"Ko ste vi?" upita mali princ - "Ko ste vi... ko ste vi... ko ste vi... odgovori odjek"

2010-06-05T15:51:00.002+02:00

Lezim na krevetu i dremkam…

Gledam kroz prozor sve te oblakodere.

Pitam se ko zivi tamo preko puta? Sta li rade i odakle su?
To pitanje ODAKLE SI je vrlo cesto ovde. Gotovo svakodnevno.

Moj odgovor je – iz Evrope, iz Srbije.

Neki znaju gde je, a neki se namrste zamisljeno pa odvale nesto kao “A da da to je bivsi Sovjetski Savez”.

A zapravo niko ne zna ko sam ja. Niko ne zna odakle sam dosla.

Ja sam Ana Maksic. Beogradjanka u Dubaiju na neodredjeno vreme.

Ja sam Ana iz Ivan Begove ulice.

Moja ulica je najlepsa na svetu. Mala i ususkana, kaldrmisana.

U njoj ne zivi puno ljudi i svi se znaju medjusobno.

Jas am Ana iz Ivan Beogve ulice, iz male zgrade sa najlepsim pogledom na svetu.

Danas, sada, ja sam Ana iz Dzumera Lejk Tauersa. Uzurbana i nasmejana devojka iz Evrope ili cak bivseg Sovjetskog Saveza koja zivi u staklenom oblakoderu na 35. spratu.

I niko zapravo ne zna ko sam. Moze samo da nagadja i pogadja i da za sto godina ne pogodi.

Sekiram se sto ne znam strane sveta, pa ne znam da pokazem prstom na koju stranu je moja kuca. Barem to.

Bilo bi mi lakse da znam. Onda bih pokazala prstom i objasnila “Ovim putem, 6000 kilometara pravo pa na Brankov most pa gore levo do male kaldrmisane ulice. Eto, odatle sam ja. Ja sam Ana iz Ivan Begove ulice…”

It's such a wonderful life :)

2010-05-24T12:36:00.002+02:00

pustinjski mungos landra po arabiji :)

Ana u zemlji oblakodera - deo drugi :)

2010-05-24T11:00:00.004+02:00

Osvanuo je još jedan divan Dubajski dan :).
Ovde sam već 2 nedelje, a kao da je prošla večnost.
Moj život se drastično promenio od kada je došao i Marko, moj cimer ili kako ja volim da kažem u šali Landlord :).
Dubai je dobio novu dimeeeeeeeenziju!
Ovde je definitivno jako teško biti sam. Zato se svi nekako drže zajedno koliko god mogu. Ali razdaljine su ovde velike. Pravilo broj jedan - ako vam je nešto u vodokrugu ne mora da znači da je blizu. Šta više - garaaant je daleko :). Tako da nije kao u Begeu da ti je drugarica na dva minuta ilikafić na minut šetnje. Ovde su malo veće destinacie, ljudi punoo rade i druženje se svede na minimum. Zato je ovde u Dubi lepo živeti sa nekim.
Za mene je ovo skro novo iskustvo :). Potpuno mi je zabavno i uzbudljivo da imam cimeraaaa :).
Svakodnevnica se jako promenila. Prvih dve nedelje su se sveli na KUĆA POSO POSO KUĆA i po malo zabave sa strane. Ustvari mi je zabava bila da odem u tržni centar po hranu i vodu i da uspem na nađem put do kuće :).
A sada je zabavaaa stvarno zabavaaaaaaaaaaaa! non stop zujanje levo i desno. Posao plaža šetnja vožnja druženje cirkanje kuvanje žurke i sve to u duetu. Mnogo je lep osećaj! Upoznala sam puno novih super ljudi i bila na sjaaaajnim mestima.
Pre dva dana smo išli u Abu Dabi da moj poslovni sastanak :) hihihi biznismenka išla u drugi Emirat, nema zezanja. U povratku smo videli YAS ISLAND. A to je moje ostrvo iz snooooooooovaaaaaaaaaaaaaaaaaa. Kd kuće na desktopu mi stoji fotka Yas islanda i tačno se sećam kada sam stavila tu sličicu i rekla sebi da mooram tamo da odem :).

Ima jedna zgrada u Dubaiju sa nekim odgomnim natpisom Damnm...blabla.Uglavnom, uvek kada vidim tu zgradu pomislim da nemam pojma gde se nalazim. Uvek me je hvatala blaga jeza kada prođem tuda jer onda znam da ne znam gde sam tačno.
Juče smo baš prošli tuda na putu do Marine i pomislila sam kako mi je svejedno... I ne moram da znam gde sam. Dobro je da znam pouzdano gde želim da budem. A sad, da li ću doći sa ove ili one strane DAMNBLAblabla zgrade - potpuno je svejedno :)!

Polaako ali sigurno mi se Dubai podvlači pod kožu i ja se stapam sa svim tim šarenilom i peskom. Sviđa mi se. Još uvek nisam postigla sve o sam želala i zacrtala, ali znam da hoću!

Odoh napolje na plus 47.. pravac metro pa na drugi kraj grada. Vreli Dubajski ponedeljak i milioni miliona utisaka i osećanja....

Beograđanka u Dubaiju.

Ana u zemlji oblakodera - deo prvi :)

2010-05-12T17:41:00.006+02:00

Zaista ne znam odakle da počnm sa pisanjem.
Danas je šesti dan kako sam ovde. Deluje kao čitava večnost :).
Ne mogu da kažem da sam se navikla, alii imam utisak da ulazim u fazon.

TAXI
Taksi je prevozno sredstvo.
U Dubi ako nemate svoja kola (ste se sjebali u startu) možete da koristite tadžu, novootvoreni metro ili bus. Što se busa tiče, to znam iz teorije, ali u praksi zapravo ne znam nikoga ko se istim i voziio.
Dakle taksi...
Ima ih puuno po gadu i svi izgledaju manje više isto. Vozači su najčešćeiy Indije, i vole da se jako namirišu sandalovinom. Ova druga polovina preverira prirodni vonj, ali moram da priznam da su svi opeglani i uredni i imaju gel frizure :). Šalu na stranu, zaista su jako su ljubazni i fini.

Ne znam zašto, ali mi niko nije objasnio kako se ovde ZOVE taksi pa sam sistem provalila sama.
Kada pozovete oni vas pitaju da li idete od kuće. Pošto ništa nisam razumela taxi govorni automat rekla sam YES YES samo da mi dođe vozilo. I tako i bi. Došao neki taksi pa me zove na mobilni. "Helou medam dis is jor taksi, am hir!". Dooobro mislim se baš ljubaazan što se javlja.Tek kada sam sela u kola prošlo mi je kroz glavu "jebotee ovo je OTMICA, pa odakle njemu moj broooojjjj??!!!!"
Jaooo majko mila, tek sam stigla a već kidnapovana. Gleda me Indijac u retrovitzoru pa pita "Ar ju OK madaaaam?"Mogu samo da zamislim kakvu sam facu složila kada se on zabrinuo. Šta bre jel sam ok, niiisam ok kako ok. Kakva je ovo teorija zavere bem ti taksi i sve.
Stigla sam do odredišta i lepo on stade. Mislim se hvala Bogu nije otmica, ali i dalje mi nije jasno odakle mu moj broj.no dobro... Žurim na sastanak, imam preča posla.
Sati ipo vremena kasnij, sada sa druge adrese, zovem opet taaaksii. Javlja se automat pa kaže "Du ju vont to buk a taksiii. If ju vooont - preessss batn 1". Jok, mislim se, zovem da vidim kako ste... naravno da hoću taksi. I dalje pomalo preplašena i pogubljena pratim uputsvta i pritiskam 1. "Jor taksi vil bi hiiirrr in tu minits". u reko dobro je. A onda mi opet prođe kroz glavu "PA KAKO ONI ZNAJU GDE SAM SADDAAAA?!". Vidno unezverena na plus četrdeset stojim i zovem opet.. I tako 4 puta bukiram TAKSIiii....Posle nekoliko minuta me zove neki nepoznati broj i muški glas me pita da li sam sigurna da želim 4 vozila do Džumeire (to je kraj gde živim). Ma kakva Džumeira uhooodo jedna nisam više tamo i kakva sad 4 taksija jaaaaoooooooo....... Izviinim se operateru na zabuni i objasnim da ne znam šta se ovde dešava. On se lepo uredno izdere i naljuti na mene što ih zezam. Usput mi zapreti da će da me turi na neku crnu listu. A to je onda put bez povratka, jer uvređeni taksi više ne ide na taj broj i adresu! Sreća pa nisam na listi!

Šta da vam pričam.... Nije lako voziti se taksijem u Dubaiju. A nije ni jeftino. Tek kasnije mi je koleginica objasnila da oni zabeleže automatski moju adresu stanovanja i onda mogu samo preko automata da pozovem taksi na kuću bilo kada.A ako hoću da bukiram taksi sa drugi deo grada, onda pritisnem 4 da popričam sa operaterom.
Izgleda im taj sistem nije uopšte loš,samo za nekoga ko nema pojma o čemu se radi,može da bude konfuzno.. Veooomaaaa :).

Bilo kako bilo... taxi koristim i uvek nekako stignem do kuće. Mada mi je metro draži (I MNOOOGO JEFTINIJI).
Ovde se za orijentaciju retko koriste imane ulica (osim ako nisu neke glavnije) nego ugalavnom imena zgrada.TOWER ovaj pa TOWER onaj. Moja se zgrada zove isto tako TOWER blabla.
Pre neko veče vraćam se od drugarice i reko sada ću da zaustavim taksi, znam da mi je kuća blizu ali nemam pojma na koju stranu, pa taman da me odveze.
Mogu vam reći da nije bilo ni malo prijatno da mi je taksista rekao "ARK TAUR,OK MEDAM AJ DONOO BAT JU KEN SOU MI", a sve prica sa onim Apu nagaskom. Nooouuu meeen, juu ken shou miiiiii! okk medam tenk ju medam ju ken sou miii. Mislim se bem ti taksistu, da znam gde mi je kuća ne bih sa njim išla. Ali šta ću kada ne znam ni ja, ma ni na koju straaanu. I posle 45 minuta objašnjavanja sa raznim taksistima, jedan je znao gde je ta moja bela zgrada i dovezao me kući. Došlo mi da ga poljubim u onu ćelavu glavu, ali to ovde nije primereno ponašanje :)

Dok sam stajala na ulici i čekala da naiđe neko ko zna gde je moja kuća, osećala sam se potpuno izgubljeno. Gledam oko sebe i ništa mi nije jasno.. Sve zgrade su velike i svetlucave. Osetila sam se kao mrvica u ogromnom gradu svetlosti i oblakodera. Na trenutak me uhvatila panika. Mada me je brzo prošla i pomislila sam kako će mi ta scena jednog dana biti smešna. Kako sam stajala na saaamo 200 metara od svoje kuće na Šejk Zajad roudu i nisam znala kuda i kako.

Polako počinjem da povezujem gde je šta. Mislim da mi dobro ide. Već sam pravi majstor za vožnju metroom (a i tu ima čudan sistem), a danas kada me je takstista mutno pogledao "Arh taur?", sigurno sam klimnula glavom i rekla "Ok Aj vil sou ju d vej, lets go!"

Nadam se da ću uskoro ugrabiti vremena da pišem o drugim jednostavnim svakodnevnicama koje su iste, a potpuno drugačije. Zabavantura u Dubaiju - deo 1!
Sada dok ovo kuckam povremeno podignem glavu i gledam kroz terasu sve te oblakodere i svetlašca, pa se mislim Dubaaaiiiiiiiiii, zgradurino jedna - ne plašim te se!
:)

This time tomorrow...

2010-05-05T22:46:00.003+02:00

...on a spaceship somewhere...

Torbe spakovane (jedva). U glavi se još uvek pakujem i prepakujem.

Sutra menjam stan, ulicu i broj. Grad i državu...kontinent.

Neka novo poglavlje počne! :)

Misli mi lutaju, zuje... Gledam po sobi. Dosta toga je spakovano i ide samom. Toliko toga ostaje kod kuće. Pa i to je ok. Ne mogu da spakujem sve drage sitnice i stvarčice koje sam veselo i haotično skladištila po sobi punih 27 godina :). Neke važne stvarčice ostavljam da me sačekaju kada se vratim.

Idem na neodređeno vreme, ali idem da se vratim.

Que sera sera... :)

Teško mi da kuckam.

Palim stotu cigaru za danas i jedem maminu pitu od jabuka.

Spremam se za put.

This tiiiimeee tomorroooowwww...

3.maj

2010-05-04T01:44:00.000+02:00

Kolačić crk'o

2010-04-25T10:42:00.002+02:00

Moj dragi Forčn kuki se pokvario / zaglavio i ne radi.

Izvinjavam se svim vernim kuki-čitačima. Uskooro ću ga reinstalirati pa će vam fortune ponovo biti na dohvat ruke - na klikometar :).

Love Will Tear Us Apart

2010-04-23T00:43:00.002+02:00

...jer ona nas je i spojila.

Tako kaže Sloba, a ja ga rado i često citiram.

Ima tako ljudi fenomenalnih. Sa malo reči puno kažu. Duplo troduplo. Sjajno.

Joy Division iii Love will tear us apart. Pesma koja me podseća na film Donnie Darko.

Jedan od mojih omiiiljenih filmova. Najomiljenijih filmova svih vremena.

Specijalan osećaj i specijalna muzika.

Malo pre sam došla kući. Prošetala sam po kiši. Bilo je sjajno. Ne u onom romantičnom smislu, nego u nekom lepom životnom.

Grad je bio prazan, a ja sam šetkala i razgledala. Mnogo toga nisam nikada primetila na ulicama kojima hodam svaki dan. Neka sasvim nova atmosfera.

Čudno je to kada se čovek sprema na neku veliku promenu. Doza uzbuđenja i straha i pomešana osećanja. Oči velike, samo trepću, a mozak pokušava da memoriše što više. I u svom tom haosu osećanja, neka luda sreća i keeez najveći na svetu.

Ljudi me zagledaju na ulici, pa im nije jasno. Valjda je neobično kada se neko kezi i smeška, eto tako iz čista mira. Pitaju se šta mutim i smeram. A ja sreeećna, tamo negde u mislima i daleko i blizu. Svašta vrtim i prevrćem. I sve to u ponoć, nekog četvrtka, nekog proleća u Beogradu.

Be o gra du. Danas mi je palo na pamet da bi grad mogao da se zove i Zelenograd.

Neobično zelen grad. A možda samo nisam do sada primećivala svo to drveće, travicu i lale kod Skupštine.

Lepo je. Baš jeste :)

Opet pričam malo ne povezano

2010-04-19T00:07:00.004+02:00

Noću ne spavam mirno jer mi mravci trčkaraju po telu. To je samo osećaj, naravno.

Danju skitam i još više skitam. Usput zažmurim i zadremam, ali noge me same nose.

Vrtim vrtim vrtim prebiram po glavi. Toliko planiram da sam zaboravila šta više planiram pa ću na kraju uraditi nešto što nije planirano :).

Primereno Neprimereno. Uredu u neredu. Lepo i dobro ili lepo i loše :) hehe smešna sam sama sebi.

Proleće je došlo nekako kasno ove godine. Danas sam se oduševila bojama na Kališu.

Neka ludačka zelena kakvu još nikada nisam videla.

Pomislila sam da takva zelena postoji samo na kompu i odmah sam znala koja je to CMYK nijansa u fotošopu. Malo ludo jeste da. Dosadni kompjuter mi je preko potreban ovih dana.

Razmišljam kako bi svi moji planovi bili (mnogo više) komplikovani da nemam kompjuter ili Internet.

Onda bih sela na pod i otvorila papirnu mapu sveta. Brojala bih lenjirom razdaljinu i lupom gledala detalje. Sve bi bilo mnogo misterijoznije nego što je sada...

Inače, u poslednje veme me daydreams ili dnevni snovi me jako drmaju. Više nego inače. Nekada se pitam kako sam došla od tačke A do tačke B i kuda sam išla kada se uopšte ne sećam.

Legla sam... vreme je za spavanjac. Već pričam ne povezano.. Sutra me čeka još puno planiranja i sanjarenja. Jupi Ju piju u pi.

ZZZzZZzzzZ LakuNoć narode.

Vetar Sunce Kafa

2010-04-17T15:20:00.003+02:00

Danas nam dolazi oblak sa Islanda. Kakav šit..

Mrzim vremenske nepogode i kataklizmičke situacija. Ne podnosim smak sveta.

Nadam se da neće biti ništa dramatično. Danas je baš super dan. Sunce i toplota. Iva, Nina i ja na Kališu. Slave se Dani Beograda. Puno boja i oblika. Magično. Kafa za poneti i duga šetnja.

Evo jedne lepe pesme. Mobi je car. Megacar.

"There's a whispering wind I feel it inside..."

Knjiga Samuraja petkom uveče

2010-04-16T19:10:00.003+02:00

Današnji citat iz Knjige Samuraja je baš dobar.

Kao i uvek do sada, vredna lekcija u pravom trenutku.

Da sada ne bih kopipejstovala tekst, interpretiraću ga, malo slobodnije :)

"Draga Samurajko hrabra, lajf iz a bič (kučka), ali može biti i biiiič (plaža).

Da bi imala biiič u što skorije vreme, skockaj svoj kimono i samurajske štikle, namaži se samurajskim bojama po licu i otiđi među svet, među druge samuraje. Na tom putu neka te slede drugarice Samurajke. Najbolje da to budu Ana, Jovana i Marina. Krenite put grada i ne osvrćite se, samo idite i obiđite što više mesta. U svakom popijte po jedan čarobni napitak. Negde pred sam kraj samurajskog dana, sve će se činiti mutno i maglovito, ali srce - srce će biti na mestu. Učini tako Samurajko Ana. I neka te sreća prati".

Nema druge nego da poslušam starog mudraca...

I neka me sreća prati :)

Stara dobra Kineska :)

2010-04-15T23:29:00.001+02:00

	"The person who says it cannot be done should not interrupt the person doing it."

Život je ono sto ti se desi kada se najmanje nadaš

2010-04-14T17:11:00.003+02:00

April

Nekada je lako i sve ide

Nekada je teško i nedostižno

Pa se brineš

Sekiraš i jedeš

Čudiš se

Kako to da neko nestane

Ili da nešto nestane

I kuda onda ode kada nestane

Ili ga možda samo ti ne vidiš više

A to ume da bude teško

I da peče po sred srca

I da štipa za oči i tera suze da cure

I nekako... nije ti jasno

Šta dalje da radiš

Kuda da pođeš i kako da tamo dođeš

Pitao bi nekoga ali ne znaš koga

Pa shvatiš da si ipak sam u tome

I setiš se priče o odrastanju

Prepoznaš sebe u toj priči pa ti je smešno

Pa te muka uvati

Pomisliš "gde me baš sada snašlo to odrastanje"

Tako je lepo dok je lako

I tako je teško kada je teško i veliko i još veće od tebe

A ti treba da ga rešiš

To je kao kada dođe vreme da opraviš svoj život

Pa ne znaš odakle da kreneš

Jer svuda po malo škripi i zapinje

Dok jedno lepiš drugo ti se odlepi...

Ali znam da nije uvek tako

I nije život nešto što treba da je teško ili mučno

Verujem da nije

I da iza ugla čeka i vreba sreća neviđena

Kažu da se to desi kada se najmanje nadaš.

Evo, ja se sada naaajmanje nadam.

Trepćem, ne dišem, čekam kao strpljivo da počne

Da krene ta velika divna divota i da me strefi i ponese negde super.

Evo sada, baš sada se najmanje nadam...

Baaaaaaaajssssss

2010-04-14T11:47:00.002+02:00

Muzika ♥ mog

2010-04-13T10:34:00.003+02:00

Volim da maštam kako AIR piše pesme samo za mene. Svaaka mi je divna i potaman.

Ali David Bowie... on je prevazišao sve :) Ima jedna pesma, baš za mene napisana. Baš baš onako od reči do reči. Postaviću je uskoro ovde. Heh.. :) Radujem se!

Mrdati u mestu i u pokretu

2010-04-12T12:27:00.005+02:00

Dok neko radi - ja raduckam.

Dok neko stoji - ja mrduckam.

Uvek mrduckam, zapravo nikada nikada ne stojim mirno. A ako se umirim na sekund ili dva, kosa počinje da mi se kovrdža i uvija. Svaki pramen na svoju stranu. Kao neki rogići. I zato nikada nisam mirna. Jednostavno ne mogu. Pa čak i ako me vidite da stojim (na prvi pogled) mirno i zamišljeno, ja zapravo skakućem, lebdim, lupkam nogama i pucketam prstima. Najčešće uz to pevušim i neku pesmu.

Ne može to svako da vidi. Mada i ne mora :)

Bakićeva ulica...

2010-04-12T00:49:00.005+02:00

...već je zaspala...

AIR

2010-04-10T20:39:00.005+02:00

Pominjala sam u februaru da sam bila na koncertu grupe AIR.

Bio je koncert. Nisam pisala ništa o tome jer nisam znala kako da počnem i kako da opišem. Neke stvari se ne mogu opisati. A možda je tako i bolje. U glavi je slađe nego na papiru. Nekako stvarnije.

Nisam slušala AIR od tada. Danas evo prvi put.

Vrti mi se u glavi OVA pesma. Divne reči... Savršene.

Neko kaže da topljenje i rastapanje prolaze vremenom i deo su nekog životnog CV-ja.

Nadam se da mene nikada neće proći i da će moj životni CV biti uvek pun prepun divnih jakih osećanja baš kao i do sada.

Od početka pa do kraja šareno, veselo i puuuno raznovrsnih ukusa.

Želim da živim baš tako. Kao na rolerkosteru od čokomokolade. Brzo i slatko.

"Sklapam oči i osećam: sve ono što sam bio, i ono što sam sada, još uvek nisam ja. To je tek priprema za mene..." - Mika Antić

Zveri i zverkice. Ribozila je harala plažom...

2010-04-10T18:47:00.005+02:00

Kuvam kaficu i palim cigar.

Kuliram zamišljena.

Tata me je trgao iz maštarija

"Da li si čula da su u Australiji pronašli novu vrstu ribe koja se zove RIBOZILA?"

"Kakva ribozila? Šta je sada to, kao neka gozila ali riba?!"

"Pa da, živi u moru i jede sve živo što joj se nađe na putu. A može i da izađe na kopno, da se popne na drvo...i ne znam šta još"

"Ma zeeezaš me...Zezaš me, jel tako?"

"Neee, ozbiljno ti kažem, bilo je na teveu"

"Aha...uzžas.da...užas. Takve su bile ribe pre našeg vremena..One neke praribe..Nego, da li ih ima samo u Australiji? Jel su rekli nešto za Dubai? Valjda ih nema tamo..."

"Ma kakav Dubai, samo u Australiji".

Razmišljam o ribi koja jede sve pred sobom, penje se uz drvo, pa i tamo oplevi šta stigne.

Uopšte mi se ne dopada ta nova ili stara vrsta.

I dalje nisam sasvim sigurna da li me tata zeza ili ne. Moguće da je fora u pitanju jer mene inače u kući zovu Mozila. To je zato što režim kao Gozila a već me zovu Mungos, pa onda valjda u kombinaciji MOZILA.

Nadam se da ta ribozila ne postoji zapravo i da se neće nastaniti u Dubaiju. Ne bih volela da me jednog dana dok leškarim na plaži, onako u prolazu smaže jedna takva zver na svom putu od mora do drveta. Sramota.. na vestima bi rekli kako je nova vrsta Ribozila napala na Džumeira plaži i kako je, na žalost, jedan naš iz Srbije - smazan. Pupupu dalekobilo.

Stvarno ja

2010-04-09T18:03:00.005+02:00

Obično je aparat ili mobilni u mojim rukama i ja škljockam i fotkam sve oko sebe kao Japanac u Parizu, na primer.

Reeetko kada se desi da me neko uhvati ne spremnu tojest da nisam napravila moju standardnu pozu za slikanje. Samo iz ovog ugla, sa desne strane jer mi je ta lepsa, osmeh da blesne, oči velike, srećna faca kao da sam se baš najela najlepših karamelica i KLIK ja sam uvek ista.

Pre neki dan me Pofi ufotkao. Bili smo kod njih i ja sam nešto blebletala standardno zavaljena u lejzi beg. Mislim da smo po običaju jeli kokice i na primer pili pivce :).

Hop zviz KLIK i eto mene kakve sam zapravo.

Faca normalna, oči polu otvorene (ne onako magično OTVORENE kao kada poziram), opusteno lice, sve nekako normalno. To sam ja. Oduševila me fotka. Ne znam ni ja zašto. Verovatno zato što je prirodna i spontana, iskrena. Kada je pogledam tačno znam kako sam se osećala i šta sam pričala u trenutku. To je to. Eto mene brbljam u zanosu. Pomalo čuvkava, po malo zarumenela od pivca i po malo nadrndana jer sam takva generalno ovih dana.

Vikend petkom

2010-04-09T17:38:00.005+02:00

Slušam The Cure "A letter to Elise".

Danas je sajan dan.

Probudila sam se i otišla na Kališ.

Ponela sam knjigu o Japanu i sela u moju omiljenu Kalemegdansku kafanicu.

Pila sam topli nes i kokakolu. Čitala knjigu. Prava pravcata idila.

Napolju je bilo 20ak stepeni i sunce me je taman grejalo koliko treba.

Utonula sam u čitanje i maštarije. Nisam čula nikog oko sebe. Povremeno sam dizala pogled

sa knjige da osmotrim okolinu.

Sa terasice se video Brankov most, Novi Beograd, Zemun i rekla koju obožavam.

Zapravo sam sedela na ušću. Baš na mestu gde se Sava uliva u Dunav.

Verovatno ta činjenica da živim na nekih 300 metara od ušća pomalo umanjuje važnost celom događaju. Jer, sve što nam je tu i dostupno opipljivo na žalost ima tendenciju da postane svakodnevno i ne tako zanimljivo. A zapravo je UŠĆE savršeno mesto i trudiću se da ga više ne uzimam zdravo za gotovo...

Knjiga koju sam čitala je lepa jer je o Japanu. Govori u kulturološkim razlikama i običajima. Avantnuristička je i autobiografska, a to je najčešće zanimljivo.

Međutim... ne dopada mi se kraj. Za spisateljicu je to izgleda bio srećan kraj knjige, ali za mene nije. Oduvek sam bila nepopravljivi optimista i verovala sam u ljubav i sve te nemoguće stvari koje zbog iste radimo. Ali ova ženetina, toliko hrabra kroz celu knjigu, na kraju ispada najveća kukavica i džumara. Povrh svega se poistovećuje sa Samuraima i njihovim časnim ponašanjem.. Bezveze je to. Jer samurai nisu sebični, a ona jeste. Ništa gore od samoživih sebičnjaka.

Ali dobro... opisi Japana su jako lepi i zbog toga je vredelo čitati.

U povratku mi je bubamara sletela na ruku. Jaoo kakva radost. Obožavam BUBAMARE. Zapravo su to jedine bubice od svih bubica bubskih koje volim.

Zaboravila sam šta sam htela još da napišem. Mislim da sam rekla manje više sve najvažnije detalje današneg dana. Uživaala sam i maštla sve u šesnaest.

Izgubila sam koncentraciju pa ću umesto zaključka staviti linkić za lepu pesmu koja mi danas posebno prija.

LINKIĆ

2010-04-09T12:16:00.000+02:00

20.000 Thank you :)

2010-03-30T18:46:00.004+02:00

Dvadesethiljadaposeta jupijeja!

Dvadeset hiljada milja iznad oblaka sam ja :)!

Džoni, Latinka i ja u epizodi "ukor na određeno vreme"

2010-03-30T17:44:00.005+02:00

Prvi radzred srednje.

Sve je bilo novo, super, zanimljivo. Pubertet u jeku, hormoni drmaju i tresu. Glava puna puundravaca. Sve u svemu lud period :).

Bila sam do ušiju zacopana u Džonija iz prvog jedan.

Jako smo bili smešan par :) Dve blente blesave. Oboje plavi i džigljasti. Istina, Džoni mnogo džigljastiji od mene :).

Tog dana smo stajali u hodniku i ćaskali kada je zazvonilo za početak časa. Ja sam imala Latinski kod neke profesorke koja je izgledala kao zombi iz perioda inkvizicije. Tako se i ponašala...

Na brzake smo se cmoknuli i ja sam otrčala na čas.

Ulazi latinka, prebledelaaaaaa! Gleda po razredu pa izađe ošamućena.

Ulazi posle 10 minuta razredna Maja. Kaže "Ana Maksić USTANI!". Ja onako zbunjena ustanem misleći da će po običaju da mi zvoca za ocene, kašnjenje ili tako nešto. Pogledala me je strogo i rekla "RAzredno veće ti dodeljuje UKOR i četvorku iz vladanja zbog neprimerenog ljubljena na hodniku. Profesorka latinskog je sve videla i zamalo se onesvestila!". AAAAAAAAA!!!!! Svi su počeli da se smeju, ali meni uopšte nije bilo smešno. Čoooveče UKOR i to zbog ljubljena. Pa da sam se barem poljubila kao čovek, ma JOK - ništaaa, samo onako malkice. Samo sam razmišljala kako kada dođem kući moram da kažem mojima da sam dobila ukor i četvorku iz vladanja i da dođu u školu. Zjeeeee koja blamčuga :) Barem mi se tada tako činilo. Sada je i meni smešno.

Onako sva zbunjena i uplašena počela sam da plaaačem kao kišni oblak. Svi su počeli da me brane i skočili na razredu i na počeli da kritikuju njenu jezivu odluku.

"Pa neeemojte ukor, baš su super par Ana i Džoniii", "Smuvali su se na dan zaljubljenih, a vi tako", "Nemojte tako, vidite kako plaaaače" blablabla :)

Razredna mi je prišla i pružila mi maramice "Jaooo Maksićka JAOOO osetljiva sam na dečije suze!". "Pa dobro, reci mi, jel to nešto ozbiljno za Džonijem?". Čuj molim te ozbiljno u prvom srednje. Pa taj poljubac je verovatno bio vrhunac naše ozbiljnosti :). Podigla sam glavu onako sva uplakana i crvena i rekla da je to vrlo ozbiljna veza, da smo zajedno ČITAVIH nedelju dana i da to mora da je nešto važno jer smo se smuvali za dan zaljubljenih :).

Naravno svu su se opet smejali, a sada se smejala i ona.

"Dobro, ajde obrostiću ti samo još ovaj put. Nemoj više da se tako nešto ponovilo. Povlačim reč". Jaoooo kakvo olakšaaanjjjeeeeee! "Hvaala Vam puno, niste pogrešili, stvarno, Džoni je tako divan dečko, videćete".

U tom trenutku se kroz prozor čuje "AAAAAANNNNNNAAAAAAAAA AAAAANNNNNNAAAAAAAAAAAA DOĐI NA PROOOOZOOOOOOOORRRR!".

Razredna pogleda pa kaže "Ana, evo ti ga ovaj tvoj FINI DŽONI urla pod prozorom, vidi šta hoće". Naravno ceo razred se sjatio na prozore da vidi šta će da bude.

"Molim bre? Šta se dereš, vidiš da imam čas kod razredne"

"AAAAA kod razredne. Jel vam kenja neeeešto opet?" :) E tu su svi već odlepili od smejanja. Mislim se ćuti čoveče, jedva sam se izvukla da ne dobijem ukor za onaj polu kiss od pre časa. U trenutku je zazvonilo i drama se napokon prekinula. Posle časa smo Đžoni i ja dobili grdnju zbog neprimerenog ponašaja u školi, ali pored toga sve je prošlo sasvim dobro :).

Danas sam na ulići prošla pored dotične latinke i setila se ceele situacije iz prvog razreda. To je bilo devedeset devete godine.

Džoni i ja smo bili zajedno do sredine bombardovanja otprilike. Posle smo se zezali da nas je rat razvojio iako smo živeli jaaako blizu, nisu nam dali da izlazimo napolje i da se viđamo. Valjda zbog stalnih sirena za uzbunu, nemam pojma. Sada mi to deluje tako smeeešno i blentavo. Baš onako naivno dečije.

Mislim da Džoni živi u Americi. Nisam ga videla dugo. Nedavno smo postali i frendovi na fejsu :). Koo zna šta bi bilo od te vrlo ozbiljne duge veze da nije počelo glupo bombardovanje.

Ipak, smuvali smo se na dan zaljubljenih, a to sigurno nešto znači! ;)

Ponekad...

2010-03-30T17:39:00.001+02:00

"Ponekad izmislim sadašnjost, da imam gde da prenoćim"

Mika Antić

"Slušaj pesmu Božiju..."

2010-03-26T18:45:00.005+01:00

"Bolje slušaj pesmu Božiju, baraaabo!" :) Citat iz filma "Davitelj protiv davitelja".

Danas sam se toga setila i smejala se na ulici. Prolaznici me gledaju, pa im nije jasno. Valjda misle da sam ćaknuta, šta li. Ne dešava se svaki dan da se neko cepa od smeha na ulici, sam za sebe :) Šteta.

Setila sam se jedne baš važne stvari, a to je onaj glas u glavi koji nam se nekada javlja. Ne mislim na drugara, ne ne , to je drugo. Nego na onaj glas koji je valjda savest, podsvest, šta li.

Pojavljuje se u raznim zanimljivim situacijama. Pre nekih blabla dana sam čula taj glas jasnije nego ikada. Sutradan sam sedela sa drugaricama na kafi u Skveru i pričala im dogodovštine i novosti.

"I onda odjednom, znas onako kao grom iz vedra neba, suzio mi se vidik i sve se zamutilo. U ušima mi je jako zabubnjalo i srce je počelo da odskače. U trenutku sam čula u glavi ANA, TO JE TO!!!!TO JE TO JEB*TE!!!. Znaaaš onaj glaaas, onaj što ti se javi pa odzvanja u glavi! Zvuči kao tvoj samo dublji. To mora da je Bog lično, ali onako zvuči kao ja kada pričam duboko, znaaaš!".

Smejale smo se do suza, ali ja sam objasnila situaciju najbolje što sam umela. To je stvarno bio jedan od onih super trenutaka kada ti se sve izvrne naglavačke i ne znaš gde ti je dupe a gde glava! Par puta mi se posle desilo da čujem taj glas ozbiljni duboki vaaažni, ali nikada tako JASNO i GLASNO kao tada :).

Stalno se zezam sa drugaricama oko toga i kada se nešto jako važno dešava mi pitamo jedna drugu "Jel bio i GLAS?" i to onda znači da je nešto mnooogo važno :). Od žiivotnog značaja! :)

Pitam se da li se to dešava i drugima. Pretpostavljam da DA, ali možda ne pridaju veliki značaj toj pojavi. Ja volim da ispratim svako i najmanje dešavanje u glavi i telu. Možda je preterano, ali tako imam utisak da držim stvari pod kontrolom :). Nekada moram da se suzdržavam od preteranih izliva emocija. Ima dana kada bih samo grlila ljude redom i govorila im koliko ih volim! Danas je jedan tako divan dan. Celo prepodne sam provela sa Gagom na reci, pa u šetnji, na jednoj drugoj trećoj kafici i kolačima, sa sve pauzom za ručak.

Sunce sija kao ludo. Praaavooo proleće i odmah je sve super. Da me nisu pritom odvalile moje zlatne cipelice, iihhh pa gde bi mi kraj bio. Još bih bazala po gradu uzduž i popreko.

Upravo mi glas u glavi govori da sam se previše raspisala. Šalim se, nije to TAJ glas :)

Žurim idem bežim spremam se pa na rooooođiš.

AKCIJA! kako kaže jedan super čo'ek :).

Dobrojutro Beograde

2010-03-25T10:18:00.002+01:00

Kafa, keks i mleko, muzika. Sunce. Planovi. Koncentrišem se jako na svoje želje i u mislima sam daleko dalekoo. Skakućem po oblacima. Lagano i lako.

I'm twenty six

2010-03-24T00:37:00.008+01:00

Because of some business, Morooka Hikoemon was called upon to swear before the gods concerning the truth of a certain matter. But he said, "A samurai's word is harder than metal. Since I have impressed this fact upon myself, what more can the gods and Buddhas do?" and the swearing was cancelled.

This happened when he was twenty-six.

Hagakure - The Way of the Samurai

Saki, srećan rođendaaan ♥

2010-03-23T22:46:00.001+01:00

OmiljenaPesmaMoja

2010-03-23T22:22:00.002+01:00

Up on melancholy hill
There's a plastic tree
Are you here with me
Just looking out on the day
Of another dream

Well you can't get what you want
But you can get me
So let's set up and see
'Cause you are my medicine
When you're close to me When you're close to me

If you can't get what you want Then you come with me.. lalala

Krampampuli panč, cigare i muzika

2010-03-23T22:08:00.002+01:00

Nešto mi se ne da da pišem.

Sednem i počnem i onda neka nervoza pa bes. Rekla bih svašta a ne mogu. Zainatim se. Ne žim da pišem i kao dete se naljutim i zaćutim. Poklopim usta rukama i vrisnem u sebi.

Ne znam odakle ova potreba za urlanjem u sebi. Pričanje pa čak i vrištanje i glasno smejanje u sebi.

Možda sutra kada se probudim osetim da je dosta i da baš želim da kažem celom svetu novosti i događaje, sve te stvari koje se dešavaju stravičnom brzinom. Ne znam... možda. A možda ovo potraje još neko vreme.

Setim se onog citata iz filma kada Bogdan Diklić mućka Krampampuli panč u roze svilenom bademantilu i kaže "Treba biti svoj i reagovati iz sebe" :). Carski baš.

Tako ću ja ostati svoja i reagovati ćutanjem iz sebe. A kada me prođe podeliću sa svima sve te lude misli i osećanja koja taaako glasno zujkaju po mojoj glavi i telu. Eksplozija reči. Erupcija.

Do tada, muzika i muzika. Trenutno Plastic beach album na ripit.

ManAndWoman

2010-03-21T23:51:00.005+01:00

"There is also a difference in pulse. In the last fifty years, however, men's pulse has become the same as women's"

Hagakure - The Way of the Samurai

19.000

2010-03-18T23:44:00.001+01:00

"Ko god srlja u mene, dobro mora da upamti: jedno je biti otvoren, a drugo biti prohodan"

Mika Antić

2010-03-15T15:20:00.003+01:00

http://justanabanana.blogspot.com

Ovo je moj novi blogić. Rukotvorine i hobiji.

Srećna saaaaaaammmmmm :)

BzzBzzzZzzBzzZzzz

2010-03-15T10:53:00.003+01:00

Sometimes I think out loud while i'm sleeping.

The mountain called Monkey had spoken

2010-03-14T13:50:00.005+01:00

Svašta mi se vrti po glavi, ali mi je ipak ova pesma favorit dana(s).

Gorilazz - "Fire Coming Out Of A Monkey's Head"

-----

And then came a sound. Distant first, it grew into castrophany so immense it could be heard far away in space.

There were no screams. There was no time.
The mountain called Monkey had spoken.
There was only fire.
And then, nothing....

jaojao kakav sehi glas!zjeee

Mislite Slobinom glavom

2010-03-13T19:41:00.004+01:00

Jer on kaže "ljubav ima više veze sa upornošću nego što bi mi to želeli da priznamo"

Potpuno fenomenalno i tačno... i više nego što bi mi to želeli da priznamo.

KLIKNITE OVE ZA LINK KA MISLITE MOJOM GLAVOM

Od nedavno MMG i na Twitteru. Volim Twitter i opet sam aktivna tamo. Lepo je druženje. Galerija zanimljivih njuški.

Banksy uvek dobro stoji.

The way of the samurai

2010-03-13T15:38:00.006+01:00

Svaki dan otvorim Put samuraja, nasumično izaberem neku stranu i bocnem prstom. Kao kada se igra NaSlovoNaSlovo. To što pročitam je rečenica dana i poruka za taj dan.

Evo šta sam danas bocnula:

"One should be careful and not say things that are likely to cause trouble at the time. When some difficulty arises in this world, people get excited, and before one knows it the matter is on everyone's lips. This is useless. If worse comes to worse, you may become the subject of gossip, or at least you will have made enemies by saying somethinp unnecessary and will have created ill will. It is said that at such a time it is better to stay at home and think of poetry."

Pa daa. Upravo to. Uh što neee volim takve stvari juuu neviđeno.

Nije baš korisno biti nepopravljivi optimista i verovati ljudima bez zadrške. Neki vole da lagi lagickaju... Ružno i tužno, jeste.

Puj mačke te posrale! Tako vikne moj komšija :) hahahah

2010-03-12T18:53:00.002+01:00

Kako sam postala selebriti :)

2010-03-11T23:31:00.003+01:00

Prošlog leta sam otvorila twitter nalog. Zanimljiva zezalica i još jedna navlakuša za nas sajber dzankije.

Pročitala sam u novinama da su Ashton Kutcher i Demi pravi Twitter zavisnici i da zaista po ceo dan pišu i pričaju sa raznim ljudima, postavljaju slike i slično. I tako sam počela da pratim mlađanog Aštona (inače uopšte nisam neki ljubitelj istog). Jednog dana je napisao komentar da mu je neko rekao da je TZAR (car) i da ne zna o čemu se to radi jer on ne živi u monarhiji. Onako mu sva pospana i nervozna u 10 ujutru sa posla kucnem odgovor komentar (inače svi odgovori i prepiske idu javno i vide se i na njegovom i na mom twitteru) - Dragi Aštone, u našoj zemlji je CAR neka super kul osoba. To nema nikakve veze sa monarhiom i pravim carevima.

I to je bilo to. Nastavila sam da šljakam dalje. Odjednom me je zatrpalo zilion mejlova da me ovaj i onaj prate na twitteru. Neke silne poruke. Šta je sad, pitam se...

Ašton mi je odgovorio na to moje - A pa onda ja izjava ima sasvim drugo značenje. Hvala, pozdrav!

Počele su da mi stižu silne neke poruke od Srba, Hrvata, Slovenaca, Albanaca i svih drugih koji su razumeli moje objašnjenje i oduševili se što mi je Ašton odgovorio. "Toooo cariceeeee, neka si mu rekla", "Braavooo, da znaju Ameri ko su carevi!" i slične stvari :) U momentu sam postala selebriti neviđenih razmera ;). Ta moja poruka je na njegovom twitteru stajala dva dana. Inače, on ima preko 3 miliona sledbenika i sviii su videli moju poruku!

Hmm.... pazi šta pričaš jer to može da čuje 3 miliona ljudi! Sasvim slučajno...

I dalje mi ponekada stignu poruke na tu temu. Nedavno mi je neki dečko kucnuo "Vidim da poznaješ Aštona. Molim te reci mu da mi odgovori na poruku, pišem mu svaki dan". Baš kul fora :))). Ispade da se znam za čovekom.

Naravno, svuma sam javila tog dana šta se desilo i kako sam postala sajber selebriti. Iskoristila sam mojih pet minuta slave u marketinške svrhe i reklamirala flickr nalog na twitteru (valjda nisam još imala blog). Nema boljeg od viral marketinga i đaba reklame.

Tog dana me je tata pozvao (moja sestra mu ispričala priču) i kaže "Ne znam o čemu se radi, ali Demi Mur zove od jutros pet puta i moli da joj ostaviš muža na miru" :). Sutradaan je opet zvao u neko doba i kaže "E opet je zvala Demi.. daj iskuliraj tog malog, nemoj da nam šizi. Zove Demi svaki čas".

Ispalo je baš dobro zezanje. Malo sam podučila Aštona šta znači kada je neko car i osvojila tromilionsku posećenost twittera i odličnu reklamu :) I dan danas se Jovana i ja zezamo na tu temu i kada me upoznaje sa nekim kaže "To je ona moja drugarica što je Ašton Kučer prati na twitteru"! :)

Najbolje obožavam

2010-03-10T16:26:00.003+01:00

ovu pesmu!

Diiivni Royksopp i crtani Princes Mononoki. Malo je onih koji ne znaju da skupljam Mijakazijeve crtaće. Jedan od naaajdražih mi je baš Mononoki.

Inače, Royksopp zovem Rojkpopi jer ne znam kako se izgovara :)

evo linka - obavezno pogledajte!

Ocena od 1 do 10 -> 11+

Široko žvaći vazduh!

2010-03-10T01:06:00.006+01:00

Velika očekivanja, velika maštanja, planovi i onda ostvarenje.

Too su te neverovatne stvari koje nam se dese i potpuno nas promene.

To su ti trenuci koji promene život i ceo njegov tok. Momenat kada shvatiš da si zagrizao deo sna i okusio slast. Opipljivo je i stvarno. Tu je, tvoje je. Živiš ga.

Onda se pogledaš u ogledalo, a sve ti je mutno. Pa se pipaš po licu. Da li si to i dalje ti ili neko neverovatno srećan ko je imao ludu sreću da mu se ostvari san.

Pa gledaš još malo. A oči ti velike. Veeeliikeeee kao nebo. Smeješ se i lebdiš. Vidiš sebe kako lebdiš i rasteš. Na sopstvene oči rasteš i cvetaš. Ima li lepšeg trenutka od tog?

Toliko si važan i srećan da ne znaš kako rečima da objasniš i kome bi privo rekao tako nešto važno. Koga prvo da pozovem i kako da objasnim da rastem? Da sam zagazila u nešto veće od svega do tada i prvi put osetila da sam tu, baš tu, na pravom pravom putu.

Onda se setiš onih maštanja iz detinjstva i svih malih i velikih planova. Shvataš da si upravo sada u tom snu. Iz glave rastu cvetići, a ona svetluca, ruke rastu kao grane drveta...

Divno je ostvariti svoje snove, živeti u njima i znati prepoznati taj divan jedinstveni trenutak.

Ali najlepše od svega je znati maštati, želeti i voleti. Slatka slatka čežnja.

Ova godina je velika i važna za sve nas. Svima nam se dešavaju one velike i važne stvari. Velike raskrsnice i velike stepenice. Idemo ka ostvarenjima svojih dugo dugo maštanih maštarija i želja. Počinjemo da ih živimo. Osećamo se onako kako smo oduvek želeli da se osećamo. Srećno, hrabro i u trenutku...

Inspiracija za ovaj tekstić mi je došla baš malopre. Danima želim da pišem na ovu temu ali ne uspevam da objasnim kako se zapravo osećam. Slušam Ivanu kako radosno priča o novostima i velikim stvarima koje joj se dešavaju u poslednje vreme. Njena sreća me je inspirisala da ovaj tekstić napišem baš ovako.

Pisanje je važna stvar. Ne samo da biste rekli ono što vam je na pameti ili u srcu, nego zato što pisanjem sklanjate bar jedan deo toga od zaborava.

* Široko žvaći vazduh je citat iz Besmrtne pesme Mike Antića.

Stiže MARS!

2010-03-09T23:49:00.004+01:00

Svaki dan mi na mejl stižu obaveštenja iz astro.com

Hoooroooskooopppp.

Ne razumem se baš u sve to, ali volim da pročitam šta se novo dešava i koja mi zvezda radi o glavi. Nekada baš ima smisla to što naiđe. Na primer, kada me uhvati neka nervoza i pundravac oooodmah znam da je pun Mesec. Ili da je prazan. Taj Mesec me ubija i volim da ga okrivim. Na primer, za 5 dana i 23 sata će biti ponovo pun Mesec. Paaa daaa, tačno osećam da mi nešto ne da mira ;).

Danas mi javlja horoskop da je MARS STIGAO :) Sviđa mi se to što je Mars stigao. Ne znam odakle i gde je bio, ali dobrodošao nazad. Kaze astro.com da on donosi mnogo dobrih aspekata. Na primer odlučnost, snagu i volju da se stvari reše i srede. Pa to je idealno u ovom trenutku. Stiže baš kada mi treba :)

Ranije sam volela da se zezam pa zovem horskop ĆOROSKOP jer nije uvek tačan ili mi se ne sviđa ono što mi poručuje i donosi. Stefan se par puta naljutio na mene za to ćoroskop jer je mislio da njega zekim što nosi naočare. Ali uopšte nije to u pitanju. Inače, Stefan je horoskop guru. On zna sve aspekte i sva ona super preklapanja.

Ko kome ulazi u koju kuću i na koja vrata. Kako i šta donosi i odnosi. Ludo skroz :)

Tako meni stiže crvena planeta i baš se radujem svemu pozitivnom što donosi.

In astrology, Mars is the planet of passion and action. Named after the Roman God of War, it is known as the "red planet," and energy, passion, drive and determination are all within its sphere of influence. This planet commands you (and yes, Mars does rule the military) to stand up, be noticed and get things done!

Tooo, Spartanska škola :) kuuuuuul!

Gospodine Marse, samo izvol'te. Marsovci, welcome. Thank you and come again :)!

Inače, ovo su Mobijevi Marsovčići.

2010-03-09T15:07:00.000+01:00

18.000 poseta ju pi

It's [not] complicated

2010-03-09T14:35:00.006+01:00

All that I want, is keeping it easy
All that I want, is keeping it easy

It's what I want
It's easy
It's getting it
That's complicated

---------------------------------------

Ovo je moja pesma danas. Royksopp je super. Novi album im je super. Ali "Its what I want" je pesma dana(s).

Đole sutra ide u Francusku. Raštrkavamo se i razlilazimo. Ali to samo znači da je svako našao svoj put, cilj, sreću i da ide ka tome. I to je ok. Bilo bi dobro da smo svi fizički na istom mestu našli ono što želimo, ali nije baš uvek tako. Večeras okupljanje, pozdravljanje... puf.

Ceo dan sam pogubljena. Čak mi se i kosa ufrćkala sama od sebe. Idem da legnem na čupavi tepih na sreed sobe i da maštam. Nekada se toliko zaamaštam da mi se cela soba okrene i zaista oko sebe viidim ono što želim. Blagiš meni ;)

All that I want, is keeping it easy.

Djole i ja, septembar 2002.

Srećan 8. mart :)

2010-03-08T10:52:00.003+01:00

Volim osmi mart, dan žena :) Uvek mi je to bio super praznik. Dan žeeenaaa! Potpuno super :))).

Svi nešto hejtuju osmi mart. Te komunistički, pa ne valja, pa ovo pa ono. Što se mene tiče, i dalje slavim! Srećan osmi mart mami, Ivi, Nini, Ivi, Jovanči, Beci, Saki.... maaa svim mojim ženskama :)

Nedostajanje

2010-03-07T17:23:00.004+01:00

Telefon, mobilni telefon, drugi telefon, mejl, faks, ptt...kuckuc na vrata :)

Blah.. hoćeš pesmu ili recitaciju? Prilično je jednostavno.

Postovi su sve kraći. Malo sitno dinamitno.

Subotnji haiku

2010-03-06T22:24:00.003+01:00

Dok se spremam za izlazak grickam kokice i slušam Gorilazz.

Napolju je hladno, a moda je takva da se nosi kratko.

Ovo je najkraći blog post ikada :)

Čak nema ni ilustraciju.

Pesma dana(s)

2010-03-06T10:12:00.003+01:00

Gorillaz-Dirty Harry

LINK

Come on, come on, come on, come on now touch me, baby

2010-03-04T23:40:00.008+01:00

Danas u Beogradu lije liša. Od jutros lije i duva vetar.

Sređivala sam komp, sređivala svoje svesčice kupusare. Ceo dan sama kod kuće, nekako sam baš uživala. Kafa, muzika i topli radijatori, a napolju neka pada do sutra.

Ponekada baš volim da se ušuškam u moju šarenu jazbinu. Soba mi je preepuna detalja, boja, raznolikih lampica i svetlašca. Baš sam se dobro ušuškala danas.

Gledala sam film "The Doors" posle mnogo godina. Kao i svaki film koji prvi put gledaš dok si klinac, kasnije ima poootpuno drugi doživljaj, atmosferu, priču... emociju.

Pored ludačkog ponašanja i mnooogo doga&alkohola, Morison je i dalje jedan od najharizmatičnijih rokera svih vremena. Čovek koji je živeo u svom svetu, u svojoj ogromnoj snažnoj emociji. Poezija i pesme koje je pisao su potpuno magični. Njegova ljubav sa Pamelom je pooootpuno ludačka. Prava reč bi bila EKSPLOZIVNA :) Puno fenomenalne muzike u filmu, dobrih priča i raznoraznih životnih zavrzlama.

Svi mi imamo neke ružičaste naočare koje nosimo često, stalno ili samo ponekada. Morisonove su definitivno bile šarene i lude i nosio ih je staalno :).

Uvek kada slušam Dorse, setim se Sanje i Bogija. Oni su pravi Doors fanovi i divan najdivniji par. Jedan od onih parova van vremena i prostora. Ponekada mi liče na ona stara super vremena. Pevušenje u parku, veliko društvo, pićence u Šansi, uživanje pod zvezdanim nebom :).

Dobro bi nam došao sada jedan Vudstok. Pravi pravcati veseli ludački festival. Da slušamo neke nove Dorse i pesme koje pucaju od emocija. Gitare i bubnjeve, pa sve uživo. Magične tonove i žive svirke. Muzičari koji žive na bini i mi koji živimo uz njihove pesme.

U to imeeeee, moja omiljena pesma od Dorsa (mada sveee volim) -->

Traži se jedna reč - Momo Kapor

2010-03-03T17:21:00.000+01:00

Traži se ona reč što mi je već danima navrh jezika, a nikako da je izgovorim, i, možda, napišem. Tražim već godinama tu strašno važnu reč koja bi me spasila, a ne mogu nikako da je nađem, pa izlazim da je tražim po ulicama. Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene.
Odlazim da je tražim po Terazijama; možda sedi pred Moskvom i pije pivo, a možda je u kiosku s novinama.
"Šta radiš?" – pitaju me poznanici.
Šta da im kažem? Da tražim neku reč, a ne mogu da je nađem?
Sve što su tražili, to su i našli, zato što i nisu hteli ništa naročito. Lepo se vidi: umrle su u njima prave reči, a ostali samo brojevi i opšta mesta....

Brokomokoli girl

2010-03-03T16:56:00.004+01:00

Brokoli manija i dalje traje. U svim mogućim oblicima i obrocima. Ni kokice nisu daleko. Kokikokikokičiceeee moje! Možda ih volim jer liče na oblačiće. Zelene i bele.

Ne mogu da im odolim....

Proporcionalno tome vežbam... ipak :)

Tabanam puno, zadataka puno, ljudi puno, sreće puno. Proleće uskoro stiže. Tako mi miriiiše.

I to što ne pišem baš... redovno... nije zato što nemam šta da kažem. To je zato što mi je previše toga u glavi pa ne znam odakle da počnem :).

Odoh dalje. Trčiiim mm mm mmmm.

Brokomokoli šumska vila :)

JuHuuuu huuu :)

2010-03-01T22:19:00.000+01:00

Samurai (侍)

2010-02-28T15:41:00.006+01:00

"When there is a choice of either living or dying, as long as there remains nothing behind to blemish one's reputation, it is better to live"

Šta znači biti (sjajna) žena :)

2010-02-26T14:34:00.004+01:00

Danas je mamin rođđđiiiiš :) ♥

Odlučila sam da je iznenadim i spremim ručaaaak i kolače :) Da da da da saaama sam sve to spremila i vrrrlooo je ukusno (+).

Na meniju su:

Zapečeni karfiol u bešamel sosu (mmm...)

Šnicle sa senfom (mmmm +++)

Vitaminska salata (naaj mmm)

A za dezert - žuti kolač sa kremom i keksom.

Moram da se pohvalim svojim kulinarskim umećem.

Znate, mi devojčice pored toga što svakodnevo mislimo na zilion stvari (frizura šminka kremica mlekce nokti...i još tristačuda), moramo da znamo još dooosta toga. Kuvanje je svakako korisna stavka. Još uvek vežbam ovu disciplinu. Nekako posle svakog jela moram da perem i ribam celu kujnu. Možda nekada jelo ne bude izgledno, ali je ukusno :) I sve to u hodu pored dnevnih obaveza i poslova. Moja mama je genije za te stvari. Stigne da bude uspešna u poslu, da nas zbrine, pazi i mazi. Uz sve to izgleda divno i uvek ima osmeh i dobru frizuru :) Too je ono što ja zovem sjajan ženski multitasking :) Učim od profesionalca, nema šta :)

Srećan rođendan mamiii ♥.

Saki-li i ja četvrtkom oko ponoći

2010-02-25T23:42:00.004+01:00

Pričam nešto sa Saki. Kako ovo kako ono. Zamisli to zamisli ovo. A zamisli tek to. Nekako Nikako Juuu Svakako Opako :)

Pa da možda nije tako baš moralo/trebalo a možda da si a da sam a da je i sve tako. Ma super kada pogledas, fala Bogu. Jeste dobro da. Ma kažem i ja tako isto. Sjajno je to zaista. Poučno.

Kaže mi da je svako iskustvo škola. I sada kada saberem utiske ispadne smešna racunica.

Ovih dana je nekako ovako - jedno iskustvo više i jedan zub manje :) Nije loše!

Volim Saki :) Volim kako super pričamo o svemu. Trudimo se da razumemo svet oko sebe i čudne prečudne pojave. Jako se truuudimo i satima priičamo i pokušavamo da smislimo kako da vidimo samo najbolje i razumemo sve i svašta oko nas. Ali nekada tako....kada nema više šta da se izvuče i kako da se spase stvar, opsujemo u glas i slatko se nasmejemo :)

Ako baš nema kud... 'bemti to! idemo dalje :)! Život je lep...ipak. Uvek :)

waiting on a friend

2010-02-25T22:59:00.005+01:00

Better late than never!

Inspite storms

2010-02-24T18:05:00.003+01:00

Naišla sam malopre na ovu lepu sličku. Lep je i naslov. Sunčano kao u Beogradu. Najavili su da će biti 15 stepeni do kraja nedelje. Nadam se da to znači da će proleće uskoro doći... :)

ZaMojeDrugariceee

2010-02-24T10:49:00.004+01:00

KLIKNI ZA PESMU

Whenever I'm down
I call on you my friend
A helping hand you lend
In my time of need... lalalalalaa

Negde je utorak, negde već sreda

2010-02-24T09:55:00.003+01:00

Napolju je 15 stepeni.

Probudila sam se uz Smitse.

Idem do dragstora po Musli.

Kuvam kafu.

Gledam u svesčici koje su mi današnje obaveze.

Napolju je puno je oblaka. Onih lepih pufnastih.

Ide mi se preko Brankovog mosta pešaka. To je onaj lepi osećaj slobode.

Utorak je, drugi dan u nedelji. Lepo je počeo.

At the starting of the week...It's only Monday...it's April fools day...is it your birthday?

2010-02-23T22:50:00.001+01:00

Oblaci i oblici

2010-02-23T18:46:00.000+01:00

Ova pesma

Kamen mudrosti

2010-02-23T12:37:00.003+01:00

Hooop Zviiiiz i poslednji umnjak je završio u Dunavu.

Bio je prevelik za moju vilicu pa mi se napravila gužva i kaže doktor Toni "'Ajde i ti mali napolje".

Nije baš maaaliii... Ali više nije moja briga jer je ćaos :)

Mislila sam da će biti mnogo dramatičnije i da će ta moja operacija nad otvorenim ustima biti hevijoza. Ma kakkki :) Laganica, kao vađenje onih malih mlečnih zuba.

Već pijem hladnu kafu i hladnu vodu i sve je u normali. Maaalkice sam otekla. Tek toliko da mi se istaknu jagodice. Čak mi se i sviđa po malo ovaj Hajdi Klum look :) Što se tiče svega ostalog.. hmhmhmh....

Glava puna manijaka bi bila reč dana. To je iz filma "Kako je propao RNR" i nekako super opisuje i moju glavu i još neke lude glave oko mene :).

Pesma pesma pesma... ne smem da kažem koja je. Jutros me je budio tv i to MTV hits pa mi se vrti u glavi jedna tako šalala la popularna.. Ne mogu da se podičim izborom :).

A da, tokom moje velike operacije nad otvorenim ustima palo mi je napamet da umnjak može da se zove i kamen mudrosti :)

Ako me pitate da li se plašim što sam ostala bez poslednjeg, odgovor je NEEEE :)

pogledajte ovo.preslatko je!

Kada srce radi Bim BaM BaMm BaAm BaAmM

2010-02-21T18:36:00.005+01:00

Srce srce srceee...

Ne valja kada ga imaš, ne valja kada ga nemaš. Svi ga nešto potežu i protežu srce moje srce si

srce veliko jedno je srce si moje je srce tvoje je lalalala evo ti srce na tacni slomljeno je srce

zalepljeno hrabro veliko crveno... svakakvo. A kada krene naopako svi se nešto hvataju za srce

pa im preskače, pa odskače, pa staaane (pupupu), pa krene i sve tako.

Što se mene tiče, veliko je i sve je veće svakog dana. Nekada je toliiiko da ne mogu ni da

udahnem. Bitno je da ga imam i volim da ga delim. Pa štaaa i ako se nekada krcne malo.

I dalje kuca. Idemo dalje.

Sada je baš veliko. Mislim da se vidi golim okom. A lupa tako jako kao onaj veliki drveni sat.

Bim BaM BaMm BaAm BaAmM!